Да ли је ово почетак глобалног сукоба: Иранска ракета узбуркала НАТО

Иранска ракета пресретнута код Турске: Поново покренута расправа о активирању Члана 5 НАТО-а.

Инцидент са иранском балистичком ракетом, која је била усмјерена ка Турској и пресретнута системима противваздушне одбране НАТО-а, поново је отворио питање могућег активирања Члана 5 Северноатлантског савеза, који се односи на колективну одбрану.

Према наводима медија, ракета је била усмјерена према територији Турске, која је чланица НАТО-а, што је изазвало нове тензије и упозорења из Алијансе. Турска је након инцидента запретила могућим одговором, док је генерални секретар НАТО-а Марк Руте поручио да савез пажљиво прати развој ситуације.

Он је нагласио да је НАТО спреман да заштити „сваки педаљ савезничке територије“ уколико дође до даљег прелијевања сукоба са Блиског истока.

Иако НАТО званично не учествује у рату, поједине његове чланице већ су појачале војно присуство у региону. Велика Британија и Француска послале су борбене авионе ради пресретања иранских дронова, док је Француска у Средоземно море упутила носач авиона „Шарл де Гол“. Британија је, са друге стране, у регион послала разарач ХМС „Данкан“.

Овакво распоређивање снага значи да су се четири од девет нуклеарних сила у свијету – Сједињене Америчке Државе, Француска, Велика Британија и Израел – нашле у директном сукобу на Блиском истоку.

Истовремено, поједине европске државе најављују додатно ангажовање. Италија и Њемачка већ су потврдиле учешће у ваздушној одбрани региона, док канадски премијер Марк Карни није искључио могућност слања канадских трупа.

Према наводима медија, Пентагон је ревидирао војне планове и процјењује да би сукоб могао трајати најмање 100 дана, уз наставак операција до јесени. Са друге стране, иранска Исламска револуционарна гарда поручила је да су досадашњи напади тек почетак и да се у наредним данима очекују још интензивнији удари.

НАТО формално улази у рат само у случају активирања Члана 5, који предвиђа да се напад на једну чланицу сматра нападом на цијели савез. Такав сценарио могао би се догодити уколико би Турска била директно нападнута или у случају великог напада на америчке војне базе у региону.

Поједини аналитичари упозоравају да би ширење сукоба могло повећати ризик од глобалног конфликта, посебно ако би се у рат директније укључиле велике силе попут Русије или Кине.

У посљедњим годинама већ постоји више великих жаришта – рат у Украјини, сукоб Израела и Хамаса, тензије између Ирана и Сједињених Држава, као и раст напетости око Тајвана. Због тога поједини стратези говоре о такозваном „свјетском рату у дијеловима“.

Безбједносни стручњаци истичу да би прави глобални сукоб могао настати уколико би се истовремено повезала три велика фронта – Европа, Блиски исток и Пацифик.