Блокирани пројекти у ФБиХ због „државне имовине“, расте притисак на Шмита

Спор о „државној имовини“ блокира бројне пројекте у Федерацији БиХ

Питање располагања такозваном „државном имовином“ поново је у фокусу политичких расправа у БиХ, јер бројне локалне заједнице у Федерацији БиХ тврде да су због постојеће забране блокирани важни инфраструктурни и развојни пројекти.

Закон о привременој забрани располагања државном имовином, уз касније измјене које је наметнуо високи представник, довео је до застоја у реализацији више пројеката, укључујући гасовод „Јужна интерконекција“, изградњу брзих и ауто-цеста, енергетску инфраструктуру, локалне комуналне пројекте, као и управљање шумама и пољопривредним земљиштем.

Предсједник Савеза општина и градова Федерације БиХ Кенан Даутовић изјавио је да забрана располагања имовином представља кључну препреку за бројне развојне пројекте.

„Међутим, кључно питање је забрана располагања ‘државном имовином’. Не само Јужна интерконекција, него и брзе цесте, ауто-цесте и други стратешки пројекти су заустављени већ више од двије и по године“, рекао је Даутовић, позивајући високог представника Кристијана Шмита да се огласи о захтјеву локалних заједница и дефинише статус градског грађевинског земљишта.

Лидер ХДЗ-а БиХ Драган Човић изнио је раније приједлог да се изврши притисак на високог представника како би повукао ранију одлуку којом је забрањено располагање државном имовином.

„Не постоји политички амбијент да ми донесемо тај закон, јер да је постојао, донијели бисмо га у задњих 20 година. Предлажем да ми извршимо додатни притисак на особу која је наметнула привремена рјешења да их повуче и да осигура да наша привреда може нормално радити и развијати се“, рекао је Човић.

Министар правде БиХ Давор Буноза изјавио је да би високи представник требало барем да да аутентично тумачење своје одлуке, јер је, како је навео, у Федерацији БиХ због те забране заустављен велики број пројеката.

Начелник општине Кисељак Младен Мишурић-Рамљак истакао је да се због овог питања не могу планирати ни јавни радови.

„Не можете планирати јавне радове, од локалних цеста и комуналне до енергетске инфраструктуре, јер увијек задирете у нешто што се води као државна имовина. Нико се не усуђује отворити то питање због могућих посљедица“, рекао је Мишурић-Рамљак.

С друге стране, у Републици Српској и власт и опозиција имају јединствен став да имовина припада Републици Српској. У Федерацији БиХ, међутим, бошњачке политичке странке сматрају да имовина припада држави БиХ, а не ентитетима.

Подсјећа се да је прву одлуку о забрани располагања државном имовином 2005. године донио тадашњи високи представник Педи Ешдаун, док је Кристијан Шмит 2022. године ту забрану проширио и на имовину наслијеђену из бивше Југославије, као и на пољопривредно земљиште, ријеке и шуме.