Алармантно упозорење: БиХ има горива тек за неколико седмица у случају кризе

БиХ без озбиљних резерви горива: Стручњаци упозоравају на ризик у случају кризе.

Босна и Херцеговина суочава се са озбиљним изазовом када је ријеч о енергетској безбједности, јер практично нема законом прописане обавезне резерве нафте и нафтних деривата. За разлику од Европске уније, која захтијева да државе имају залихе за најмање 90 дана нето увоза, БиХ и даље не испуњава те стандарде.

У пракси постоје одређене ентитетске залихе, попут терминала Блажуј и Живинице у Федерацији БиХ. Укупни складишни капацитети Федерације за нафту и деривате износе око 117 милиона литара и користе се као оперативне резерве за стабилизацију тржишта у случају краткотрајних прекида у снабдијевању.

Предсједник Управе „Терминала Федерације БиХ“ Дамир Кресо навео је да тренутно нема поремећаја у снабдијевању нафтом, те да се стратешке резерве у терминалима у Блажују и Живиницама систематски попуњавају ради очувања енергетске стабилности. Ове резерве могу се користити у случају прекида снабдијевања, наглог раста цијена или других кризних ситуација, а дио количина може подржати и тржиште цијеле БиХ.

Ипак, стручњаци упозоравају да су те количине ограничене и недовољне за веће кризе. Према ранијим процјенама, постојеће залихе горива у земљи могле би покрити тек двије до три седмице потрошње у случају потпуног прекида увоза.

„Наше резерве су углавном симболичне. Ако би дошло до прекида у увозу, гориво би могло нестати за неколико дана“, наводи извор из енергетског сектора позивајући се на раније анализе и доступне податке.

Ситуација у Републици Српској је још сложенија, јер овај ентитет нема еквивалент терминалу Блажуј нити организоване обавезне или стратешке резерве нафте и деривата. Раније је постојало предузеће Робне резерве Републике Српске које је требало да обезбиједи те залихе, али више не функционише у тој улози.

Постоје комерцијални терминали у приватном сектору, попут складишних капацитета компаније „Г Петрол“ у Сребренику и Поповима, који имају капацитет од око 1,7 милиона литара. Међутим, они служе за логистику продаје горива и не представљају државне резерве које би гарантовале снабдијевање у кризним ситуацијама.

Енергетски стручњак Дамир Миљевић истиче да БиХ тренутно располаже минималним резервама горива, иако Европска унија инсистира да земље имају залихе за најмање 90 дана.

„На жалост, Босна и Херцеговина, као и у свему – климне главом и потпише шта треба, а не уради ништа. Тако да ће у овој ситуацији и свим будућим ситуацијама који ће бити око енергената, једина реакција БиХ ће бити дизање цијена и то ће све да поднесу грађани и привреда“, рекао је Миљевић за „Буку“.

Он је навео да је цијена базне енергије на берзи, која је референтна за Балкан, 28. фебруара износила 58 евра по мегават-сату, док је сада достигла 142 евра по мегават-сату.

Према тренутним подацима, у БиХ није забиљежен нагли раст цијена горива и тржиште се засад оцијени као стабилно.