Nafta.jpeg

Затварање Ормуског мореуза подигло цијену нафте, могућ скок до 100 долара по барелу.

Након израелско-америчког напада на Иран и затварања Ормуског мореуза, кроз који пролази око петине свјетске нафте и гаса, цијене енергената су у порасту, а аналитичари упозоравају да би могле достићи и 100 долара по барелу.

Само дан након почетка сукоба цијена сирове нафте порасла је за шест одсто, а према најновијим подацима достигла је 78,48 долара по барелу за мајске испоруке.

„На тржиште нафте утиче обустава пловидбе кроз Ормуски мореуз, што спречава 15 милиона барела сирове нафте дневно да стигне на тржиште“, рекао је Хорхе Леон, шеф компаније „Ристад енерџи“.

Иако Иран учествује са три до четири одсто у глобалној производњи нафте, његова одлука да затвори мореуз, који повезује Кувајт, Оман, Бахреин, Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате са Индијским океаном, изазвала је значајне поремећаје. Кроз овај пролаз пролази око 20 одсто свјетске потрошње нафте.

Главни економиста компаније „Капитал економикс“ Вилијам Џексон упозорио је да би продужетак сукоба и поремећаји у снабдијевању могли довести до раста цијена и до 100 долара по барелу.

Поред блокаде мореуза, проблем представљају и напади на нафтна постројења у региону Персијског залива. Погођена су постројења саудијске компаније „Сауди Арамко“, као и рафинерија Мина ал Ахмади у Кувајту, гдје су у експлозији лакше повријеђена два радника.

Према наводима аналитичара, алтернативни транспортни правци не могу надомјестити губитак од 15 милиона барела дневно, а њихова употреба довела би до смањења понуде од осам до десет милиона барела дневно.

И Саудијска Арабија и Иран су уочи ескалације повећали извоз нафте, настојећи да створе залихе, али стручњаци упозоравају да су такве резерве ограничене и намјењене краткорочном ублажавању шокова.

Аналитичари истичу да раст цијена нафте директно утиче на глобалну економију и инфлацију. Према процјенама, раст цијене Брента на 100 долара по барелу могао би повећати глобалну инфлацију за 0,6 до 0,7 одсто.