20260224134529_952880.webp

Милош Шкорић има 21 годину, живи на падинама Фрушке горе и бави се номадским чувањем оваца.

Прву овцу купио је у седмом разреду основне школе, а данас дане проводи у шатору са 300 оваца. Његова свакодневница је чување оваца, рад на пашњаку и живот у шатору, понекад и без струје. Милош, који је члан једног фолклорног друштва, има пет кокошака, четири пса, 100 јагањаца, ждријебе и 300 оваца.

"Прву овцу купио сам у седмом разреду. И радио шта год се могло радити за неку дневницу, ишао радио да бих купио овце. Кроз пар година научио сам нешто и схватио како то у ствари функционише. Номадско чување оваца значи да, ево, нпр. шатор и овај тур и да се помераш са овцама гдје има испаше. Да њој прилагодиш терен и пашу да она ужива. Како има паше, ми се померамо, како један терен пашу ми се померимо", објаснио је Милош.

Фактички, како каже, живи у шатору.

"Дешавало се да нисмо близу куће по два, три месеца. Имам акумулатор и на то пуним телефон да би се чуо са укућанима. Ми смо 365 дана напољу, ми немамо ни штале, ми овако чувамо овце. Оне се зими јагње. Ево снијег који је био пре неколико дана, било је до 40 центиметара снега, оне су се јагњиле на том снегу", испричао је овај младић.

Смјена с дједом и опасности: лопови, звијери и пси луталице
У шатору се смјењују дједа и он. Увијек неко мора бити присутан јер има лопова и звијери, а каже проблем им праве пси луталице.

"Људи бацају псе у шуму, дође један пас и за једну ноћ ми удави 15 јагањаца. Аутоматски сам 15 оваца чувао годину дана за џабе".

Номадским чувањем оваца почео је да се бави у првом разреду средње школе, тада је већ имао 20 оваца.

"Нисам сигуран да ли је то био 3. или 4. разред средње школе, када ми је колега Миленко рекао да један човек има да прода 145 оваца. И мене је то некако привукло и ја сам уз његову помоћ и уз његов неки савет узео тих 145 оваца и кренуо сам", испричао је, преноси Телеграф.

Исплата за годину дана и "све сам финансирао с њима"
Исплатио их је за годину дана.

"Договорили смо се да ја то исплатим на дужи временски период, тачније годину дана. И тад када сам узео те овце, ја сам почео да чувам. Ја их не би држао да их не волим. Никад не би све и једну распродао. Да би барем десет оваца држао за неку љубав. Да ми стоје у кући и да их храним, само да их могу видети. Знам да сам све стекао с њима. Све и своје школовање, све сам финансирао с њима. Нисам зависио ни од маме ни од тате", испричао је Милош, иначе студент на Факултету техничких наука.