Све више развода у Републици Српској, стручњаци објашњавају разлоге

Социолози и психолози: Индивидуализација и друштвене промјене међу разлозима раста броја развода

Брак је некада био темељ друштвене стабилности и моралног поретка, док се данас, у условима све израженије индивидуализације, посматра као лични избор, а не друштвена обавеза, изјавила је за Срну социолог Јадранка Берић, коментаришући статистичке податке који указују на повећање броја развода.

„Ако не доноси срећу, људи напуштају брак без осјећаја да руше нешто свето. Развод се више не доживљава као трагедија, већ као рационалан корак ка новом почетку. То је резултат шире друштвене толеранције и слабљења традиционалних норми“, појашњава Берићева.

Она наводи да су разводи данас чешћи јер модерно друштво све више наглашава индивидуалну слободу и личну срећу. Према њеним ријечима, у традиционалном систему брак је представљао колективну обавезу према породици, заједници и религији, док данас појединац одлучује да га напусти уколико не испуњава његове емоционалне или материјалне потребе.

„Ово је повезано са економским притисцима, али и са културним промјенама: глобализација и медији преносе слику да је развод нормалан дио живота. Истовремено осјећај заједништва је ослабио, па људи мање осјећају друштвени притисак да остану у браку по сваку цијену“, наводи Берићева.

Она истиче да криза брака указује на слабљење традиционалних институција које су некада одржавале друштвену кохезију, јер лакше распадање бракова показује слабљење осјећаја колективне одговорности.

„Ово је дио ширег процеса, индивидуализација доводи до тога да појединац ставља своје потребе испред заједничких. То може резултирати осјећајем отуђености, мањком социјалне кохезије и слабљењем породичних веза. Ипак, са друге стране, то значи и већу слободу појединца да бира свој животни пут“, навела је Берићева.

Она додаје да млади поштују брак, али га не сматрају јединим путем ка срећи, већ већу важност придају емоционалној блискости и квалитету односа него формалној институцији.

„У томе се огледа индивидуализација, млади желе да сами одреде када и како ће ступити у брак, без притиска традиције“, навела је Берићева.

Она указује да се млади све чешће одлучују за ванбрачни живот јер он пружа већу слободу и мањи притисак, док економски фактори такође имају значајну улогу јер многи немају услове за традиционално заснивање брака.

„Укратко, криза брака није само питање породице, већ одраз дубљег процеса индивидуализације и отуђености у модерном друштву. Појединац је у центру, а колективне вриједности губе снагу. То доноси већу слободу, али и ризик од слабљења социјалне кохезије и осјећаја заједништва“, закључује Берићева.

Психолог Маја Савановић Зорић истиче да статистички подаци о разводима указују на дубоке промјене у начину на који људи данас улазе у брак, али и у начину на који у њему остају или га напуштају.

„Развод најчешће није посљедица једне ситуације, већ дуготрајног процеса у којем се гомилају незадовољство, емоционална удаљеност и осјећај да однос више не пружа сигурност ни смисао“, истиче Зорићева.

Она наводи да велики број бракова завршава у раним годинама, што указује на несразмјеру између очекивања са којима људи улазе у брак и реалности заједничког живота.

„Конфликти се нису рјешавали, већ су се потискивали, док се емоционална блискост постепено гасила. Често се ради о паровима који долазе на терапију након пет, седам или 10 година брака, са реченицом: Ми више немамо велики проблем, само немамо однос. То је тренутак у којем је веза већ дуго испражњена, а развод долази као формални завршетак нечега што је емоционално завршено много раније“, наводи Зорићева.

Она истиче да значајну улогу имају и искуства која људи доносе из примарних породица.

„Генерације које данас ступају у брак одрастале су уз високу стопу развода, ратне и поратне трауме, емоционалну ћутњу и моделе односа у којима се остајало заједно по сваку цијену. У терапијском простору неријетко се види да се конфликти међу партнерима не тичу само садашњег односа, већ активирају старе страхове, осјећај напуштености или увјерење да блискост нужно води повреди“, рекла је Зорићева.

Она додаје да брак данас више није по аутоматизму доживљен као светиња, јер се већа пажња посвећује квалитету односа, емоционалној сигурности и личном достојанству.

„Криза брака је дио шире слике у којој се деценијама занемаривало ментално здравље, а емоционалне вјештине нису училе ни у породици ни у образовном систему. Брак данас јасно показује све слабости тог система. Не зато што је институција брака пропала, већ зато што више не може да носи терет неразријешених личних и друштвених траума“, закључила је Савановић Зорић.

Према подацима Завода за статистику Републике Српске, у Републици Српској у 2024. години разведено је 868 бракова. Према посљедњем заједничком пребивалишту, највећи број развода забиљежен је у Бањалуци – 158, Бијељини – 107, Приједору – 96, Теслићу – 38 и Зворнику – 36.

Од укупног броја разведених бракова, од прве до четврте године брака развело се 21,4 одсто парова, док је 22,4 одсто бракова окончано између пете и девете године брака. У првој години брака разведено је 3,8 одсто парова, а удио развода након 25 и више година брака износио је 16,2 одсто.