Чак 85 одсто територије Српске захваћено ерозијом, стручњаци упозоравају на ризике

Локалне заједнице у Српској често не издвајају средства за цивилну заштиту, посљедице видљиве током поплава

БАЊАЛУКА – Иако закон обавезује локалне заједнице у Републици Српској да у буџету издвоје два одсто посебних средстава за цивилну заштиту, у пракси се ова обавеза често не испуњава, а посљедице су највидљивије током поплава, наводи се у Плану одбране од поплава у Републици Српској за 2026. годину.

Према законским одредбама, општине и градови дужни су да од укупно издвојених средстава половину усмјере на превентивне активности, а преосталих 50 одсто на опремање и обуку структура заштите и спасавања. Средства су намијењена, између осталог, за чишћење канала и уређење водотокова, одржавање и изградњу насипа, као и обуку штабова за ванредне ситуације. “Zakon propisuje da opštine i gradovi moraju u budžetu izdvojiti dva odsto posebnih sredstava za civilnu zaštitu. Od toga 50 odsto ide na preventivne aktivnosti, a drugih 50 odsto na opremanje i obuku struktura zaštite i spasavanja”, истиче се у Плану. Међутим, како се наводи, у пракси се ова средства често не издвајају или се не издвајају у прописаном проценту.

У документу се упозорава да искуства из Јабланице и околине указују на све израженији негативан утицај бујичних поплава и растућу материјалну штету коју оне узрокују. Поплавама су најчешће изложена подручја у средњим и доњим токовима притока ријеке Саве, укључујући Нови Град и Приједор на Сани, Бањалуку и Челинац на Врбасу и Врбањи, Добој, Шамац и Модричу на ријеци Босни, као и Фочу, Ново Горажде, Зворник и Бијељину на Дрини. “Poplavama su najčešće izložena područja u srednjim i donjim tokovima pritoka rijeke Save: Novi Grad, Prijedor (Sana), Banjaluka (Vrbas i Vrbanja), Čelinac (Vrbanja), Doboj, Šamac i Modriča (Bosna), Foča, Novo Goražde, Zvornik, Bijeljina (Drina) itd. Od poplavnih velikih voda u Republici Srpskoj primjereno su zaštićena područja uz rijeku Savu, dok su na pritokama Save zaštitni sistemi nedovršeni ili ih uopšte nema, izuzimajući urbane cjeline”, наводи се у Плану.

Посебно се указује на проблем ерозије, којом је захваћено око 85 одсто територије Републике Српске. Најизраженија је у сливу Дрине, гдје је око 94 одсто површине подвргнуто неком облику ерозије, док је у непосредном сливу Саве овај проценат око 49 одсто.

У Плану се наводи да су досадашњи радови на заштити од ерозије и бујица углавном били усмјерени на санацију посљедица, односно на интервенције у ријечним коритима, које су чиниле око 87 одсто свих изведених радова. “Znači, radovi su po svojoj koncepciji najčešće bili sanacioni, na mjestima najveće štete od bujica. Biološki radovi u slivu, izuzetno korisni za državu zbog uređenja teritorije i poboljšanja mikroklimatskih uslova, bili su mnogo skromniji po obimu i iznosili su samo oko 13 odsto od investicija, pri čemu je tim radovima tretirano samo oko 10.000 ha erozionih površina”, стоји у документу.

Додатни проблем представља и девастација шума усљед непланске сјече, сјече лисника и пожара, што је ослабило њихову заштитну улогу у спречавању ерозије.

Помоћница директора Републичке управе цивилне заштите Биљана Пајић изјавила је за “Независне новине” да План предвиђа све неопходне превентивне активности и дефинише надлежности на локалном нивоу. “Preventiva je generalno osnovna i najbitnija, a to podrazumijeva čišćenje kanala, stavljanje nasipa itd., što kasnije za rezultat ima manje posljedica, jer je priroda nepredvidiva”, рекла је Пајићева, додајући да се значај издвајања средстава за цивилну заштиту најчешће помиње тек када дође до поплава.

Она је навела да, поред Плана одбране од поплава, институције доносе и планове заштите од пожара, земљотреса и снијежних падавина, те да Републичка управа цивилне заштите два пута годишње организује координационе састанке са службама система заштите и спасавања у Добоју, Бијељини, Бањалуци, Сокоцу и Требињу, ради усклађивања активности и обуке штабова за поступање у ванредним ситуацијама.