IMG_8007.jpeg

Модерни возови на линији Београд–Будимпешта: Капацитет 498 путника и брзина до 200 километара на час

Генерални директор „Србијавоза“ Љубиша Пејичић изјавио је да ће возови који ће саобраћати на релацији Београд–Будимпешта бити модерни и брзи, са капацитетом од 498 путника и савременом опремом за удобније путовање.

Пејичић је навео да ће воз имати 250 мјеста за сједење у два разреда, од чега је 45 мјеста предвиђено у првом, а 205 у другом разреду. „Капацитета воз је 498 путника, од тога је 250 места предвиђено за седење и то у два разреда. У првом разреду је предвиђено 45 места, у другом разреду 205. Дизајн је модеран, седишта су пресвучена кожним пресвлакама, поседују утичнице за напајање и светилјке за читање“, додао је Пејичић.

Он је за ТВ Прва изјавио да је пет возова који ће саобраћати на овој релацији произвела кинеска компанија „China Railway International Group“, те да ће се на појединим дионицама кретати брзином до 200 километара на час. Возови ће, како је навео, имати и кафетерију у којој ће путници моћи купити пиће и грицкалице, као и самопослужни апарат за припрему напитака. „Поред тога постоји и кафе апарат, самопослужни, где се могу припремити пића“, додао је он.

Пруга Београд–Будимпешта представља један од најзначајнијих инфраструктурних пројеката у региону Централне и Источне Европе и дио је сарадње Кине, Србије и Мађарске у оквиру иницијативе „Појас и пут“. Српска дионица дуга је 183,1 километар и пројектована је за брзине до 200 километара на час, као двоколосјечна електрификована пруга за путнички и теретни саобраћај.

Пројекат обухвата модернизацију жељезничке инфраструктуре, укључујући увођење напредног сигнално-безбједносног система ETCS нивоа 2, укидање путних прелаза у нивоу и примјену савремених европских стандарда безбједности. Пруга је дио основне TEN-T мреже Европске уније и повезује се са паневропским коридорима X и Xб, чиме се додатно јача позиција Србије као важног саобраћајног и логистичког чворишта у региону.

Очекује се да ће скраћење времена путовања између Београда, Новог Сада и Суботице допринијети већој мобилности путника, развоју пословних и туристичких кретања, као и већој конкурентности жељезничког у односу на друмски и авио-саобраћај.