
У Републици Српској главни проблем тржишта рада више није број отворених радних мјеста, већ недостатак радника са практичним знањима, вјештинама и развијеним радним навикама, показало је најновије истраживање које је спровео Завод за запошљавање Српске.
Истраживање је обухватило 944 послодавца, а резултати указују да, иако су потешкоће при запошљавању нешто мање у односу на претходну годину, више од трећине фирми и даље има озбиљне проблеме да пронађе одговарајућу радну снагу.
Као кључни разлози наводе се недостатак радника са траженим занимањима и вјештинама, незаинтересованост кандидата за поједина радна мјеста, као и недостатак радног искуства. Посебно су изражене регионалне разлике, па Источно Сарајево и Бијељина предњаче по потешкоћама при запошљавању, док Бањалука има највећи број предузећа са дефицитом радне снаге.
Послодавци све мање инсистирају на формалном образовању, а све више на практичним знањима и способностима, што указује на структурни несклад између образовног система и потреба привреде. Указује се и на утицај сиве економије, сезонских послова, слабих радних навика и оријентације дијела незапослених ка јавном сектору.
Када је ријеч о плановима за 2026. годину, примјетан је раст оптимизма – половина анкетираних послодаваца планира нова запошљавања, а 472 послодавца исказала су потребу за укупно 1.920 нових радника. Највећа потражња очекује се у прерађивачкој индустрији, трговини и грађевинарству, при чему се чак 80 одсто потреба односи на занимања са средњим степеном стручне спреме.
Да се однос снага на тржишту рада мијења у корист радника показује и податак да више од 72 одсто послодаваца планира повећање плата у 2026. години, иако ће код већине повећање бити до 10 одсто и усмјерено на задржавање постојећих радника.
Истраживање показује и спремност послодаваца да запошљавају рањиве категорије – младе без радног искуства, жене из руралних подручја и лица старија од 50 година, што отвара простор за циљане активне мјере запошљавања.
Према званичним подацима, у септембру прошле године у Републици Српској било је запослено 290.121 лице, што представља благи раст у односу на претходни период. Прерађивачка индустрија са 54.584 запослена и даље је највећи појединачни сектор, иако биљежи пад, док трговина наставља раст, а јавна управа и одбрана остају стабилан сектор са благим повећањем броја запослених.
Шта Ви мислите о овоме?