БАЊАЛУКА – Иако укупан број запослених у Републици Српској већ неколико година практично мирује, најновији статистички подаци указују на озбиљне структурне дисбалансе, јер прерађивачка индустрија континуирано губи раднике, док сектори попут трговине и услуга расту, што, према оцјенама стручњака, не може бити темељ дугорочног и одрживог развоја.
Према подацима Републичког завода за статистику, у Српској је прошле године било запослено 289.724 радника, што је за свега два више него годину раније, када је евидентирано 289.722 запослених. Истовремено, прерађивачка индустрија биљежи осјетан пад – са 59.877 радника у 2022. години број је смањен на 54.879. Насупрот томе, трговина је наставила раст, па је број запослених у том сектору повећан са 48.818 у 2021. години на 53.056 лани.
Предсједник Уније послодаваца Републике Српске Зоран Шкребић изјавио је за „Глас Српске“ да стабилан укупан број запослених прикрива супротстављене трендове унутар појединих грана привреде. „Укупан број запослених остаје на истом нивоу, али је проблем што већ неколико година биљежимо континуиран пад у прерађивачкој индустрији, која је кључна и извозно оријентисана грана. То је посљедица периода високе инфлације и трке између раста плата и трошкова, у којој продуктивност није успјела да испрати та кретања“, казао је Шкребић.
Он је нагласио да раст плата без одговарајућег повећања продуктивности неминовно доводи до смањења броја запослених и додатних инфлаторних притисака. „Уколико плате расту брже од продуктивности, долази до смањења броја запослених и додатних инфлаторних притисака. Рјешење видимо у технолошком развоју, аутоматизацији и дигитализацији производних процеса, не само кроз субвенције већ и у снажнијем повезивању привреде са научно-технолошким парковима и инжењерским факултетима“, истакао је Шкребић.
Додао је да трговина, иако биљежи раст, не може бити носилац развоја. „Мала привреда попут наше не може се ослањати на услужне дјелатности и увоз, већ на извозно оријентисана предузећа и стварање нове вриједности. Посебно забрињава и чињеница да број запослених у јавном сектору и даље расте“, нагласио је Шкребић.
Економиста Александар Љубоја указује да тржиште рада показује парадоксалне тенденције. „Иако је ситуација у привреди све изазовнија, радници се и даље траже, а на евиденцијама Завода за запошљавање је све мање људи. Посебно је изражен недостатак радне снаге у грађевинарству, али и у другим дјелатностима“, казао је Љубоја.
Према његовим ријечима, суштински проблем лежи у структури радне снаге. „Недостају нам одређене компетенције и зато смо већ почели да увозимо радну снагу. То је процес који се не може зауставити, али га морамо уредити, уз јачи фокус на преквалификације, доквалификације и развој система кратких, сертификованих стручних обука“, истакао је Љубоја.
Он сматра да је неопходна промјена структуре привреде. „Морамо охрабривати прелазак из јавног у производни сектор, те снажније подржавати самозапошљавање и развој стартапова, посебно у модерним и високоакумулативним индустријама, како бисмо задржали младе људе и створили основу за одржив раст“, поручио је Љубоја.
Подаци о просјечним нето платама додатно указују на значајне регионалне разлике. Највише зараде биљеже се у Станарима, Угљевику и Источној Илиџи, гдје просјек прелази 1.750 КМ, што је у великој мјери повезано са енергетским сектором и мањим бројем запослених. Са друге стране, најниже плате забиљежене су у Теслићу, Котор Варошу, Рогатици и Купресу. Ове разлике имају директан утицај на економску стабилност и демографске токове у локалним заједницама.
Шта Ви мислите о овоме?