ПОДГОРИЦА – Инфлација у земљама Европске уније у 2025. години износила је 2,3 одсто, у земљама еврозоне два одсто, а у Црној Гори 3,9 одсто, готово дупло више него у Европској унији и еврозони, показују подаци Еуростата и Монстата.
Главни разлог за већи раст инфлације у Црној Гори у односу на Европску унију јесте раст зарада без раста продуктивности, односно реформе познатије као „Европа сад 1“ и „Европа сад 2“.
Економиста Мирза Мулешковић сматра да је управо програм реформи „Европа сад“ кључни разлог за већи раст цијена у Црној Гори у односу на Европску унију.
„Када посматрамо инфлацију, потребно је сагледати податке прије 2021. године. Тада видимо да је инфлација у Црној Гори била на нивоу Европске уније. Црна Гора се први пут издвојила по расту инфлације 2022. године, када су почеле реформе, односно административно повећање зарада без повећања продуктивности. Иста ситуација поновила се 2024. године, што се одразило на подацима у 2025. години и јасно показује да су реформе један од главних разлога већег раста инфлације у односу на Европску унију“, рекао је Мулешковић.
Он је истакао да до раста цијена долази јер је административним путем повећан притисак на тржиште и количина новца у оптицају.
„Када имамо већи притисак на тржиште и већи оптицај новца, неминовно долази до раста цијена. Осим реформи, један од разлога раста цијена је и око 100.000 странаца који живе и раде у Црној Гори, што додатно повећава тражњу за производима и услугама“, навео је Мулешковић.
Према његовим ријечима, држава се против инфлације борила повећањем потрошње, што је додатно подстакло раст цијена.
„Повећањем потрошње повећане су и цијене. Ограничење цијена довело је до краткорочног пада цијена појединих производа, али дугорочно до раста цијена других производа“, појаснио је он.
Економиста Стеван Гајевић указује да је Европска унија дио инфлаторних посљедица произвела кроз низ стратешких одлука које нису биле усклађене са реалним економским капацитетима.
„Иако се званично инфлација у Европској унији приказује релативно ниском, бројни потрошачи и медијски извори указују да је стварна инфлација већа, прије свега због раста цијена хране, становања и услуга, које носе највећи удио у свакодневној потрошњи. Како Црна Гора користи евро као званично средство плаћања, спољни инфлаторни ефекти директно се преливају и на домаће тржиште“, навео је Гајевић.
Он је додао да Црна Гора, поред увозне инфлације, има и снажне унутрашње узроке раста цијена.
„Кључни домаћи генератори инфлације огледају се у расту зарада који не прати раст продуктивности рада нити адекватан инвестициони циклус. Тај раст плата подстакао је домаћу тражњу, што је неминовно довело до повећања цијена. Сезонска инфлаторна очекивања у туризму и висока увозна зависност додатно појачавају притисак на цијене, посебно током љетњих мјесеци“, појаснио је Гајевић.
Према његовим ријечима, у Црној Гори је најизраженији раст цијена забиљежен код прехрамбених производа и робе широке потрошње, лијекова и медицинских додатака, као и у сектору услуга и грађевинарства.
„Раст цијена хране и основних производа директна је посљедица високе увозне зависности, повећаних транспортних трошкова и раста трговачких маржи. Овај сегмент инфлације највише погађа животни стандард грађана. Мање видљив, али дугорочно озбиљан проблем јесте раст цијена фармацеутских производа и лијекова, који у појединим случајевима превазилази раст цијена у Европској унији и региону. Раст цијена услуга у туризму и континуирани раст цијена некретнина и грађевинских радова додатно појачавају укупни инфлаторни притисак“, казао је Гајевић.
Мулешковић сматра да је једина озбиљна мјера у борби против раста цијена била одлука да не дође до поскупљења електричне енергије.
„У Европској унији инфлација је доминантно генерисана растом цијена енергената, што код нас није био случај. Ипак, морамо бити свјесни да ће до раста цијене струје неминовно доћи, јер је ријеч о тржишној роби. Када се то догоди, доћи ће и до општег раста цијена. Једини начин да се ублажи инфлација јесте јачање домаће производње и диверсификација економије. Да је више улагано у производњу, а мање у потрошњу, држава би имала већи маневарски простор за субвенције и утицај на цијене. Овако остајемо зависни од међународног тржишта и изложени инфлаторним притисцима“, навео је Мулешковић.
Гајевић истиче да борба против инфлације захтијева дугорочне структурне мјере, а не краткорочне административне интервенције.
„Кључни правци морају бити повећање продуктивности кроз улагања у образовање, инфраструктуру, дигитализацију и модернизацију јавног сектора и привреде. Неопходно је спровести озбиљну рационализацију буџетске потрошње, посебно у дијелу текућих расхода. Државни буџет и даље нема ефикасне механизме контроле, а додатни проблем представља чињеница да Фискални савјет још није изабран, нити постоје јасне наznаке када ће почети са радом“, закључио је Гајевић.
Шта Ви мислите о овоме?