Спортисти који се овог мјесеца буду пели на побједничко постоље на Зимским олимпијским играма у Италији добиће најскупље медаље у историји Игара, захваљујући наглом расту цијена племенитих метала.
Више од 700 златних, сребрених и бронзаних медаља биће додијељено најбољим свјетским спортистима у зимским дисциплинама, од скијања и хокеја на леду до умјетничког клизања и карлинга.
И док је њихова сентиментална вриједност немјерљива, у финансијском смислу те медаље данас вриједе више него икада раније. Од Олимпијских игара у Паризу у јулу 2024. године, цијене злата и сребра на тржишту порасле су за око 107, односно 200 одсто, показују подаци „ФактСета“.
Због тих импресивних скокова, само на основу вриједности метала, златна медаља данас вриједи око 2.300 долара, што је више него двоструко у односу на вриједност током Игара у Паризу. Сребрена медаља за друго мјесто вриједи готово 1.400 долара, односно три пута више него прије двије године.
Раст потражње међу малим инвеститорима дјелимично је погурао цијену сребра, док је злато поскупјело након што су велике централне банке повећале своје резерве, а инвеститори похрлили ка овом традиционалном сигурном уточишту усљед глобалних политичких превирања.
Побједници ће добити медаље израђене од рециклираног метала у Италијанској државној ковници новца и Полиграфском институту. Ипак, није све што сија заиста злато.
У златној медаљи, од укупно 506 грама (16 тројских унци), само шест грама чини чисто злато. Остатак је израђен од сребра. Бронзане медаље су направљене од бакра и, са тежином од 420 грама (15 унци), вриједе свега око 5,60 долара по комаду, према подацима организатора. (Тројанска унца је око 10 одсто тежа од обичне унце.)
Олимпијске златне медаље нису израђиване од чистог злата још од Игара у Стокхолму 1912. године, наводи лондонска аукцијска кућа „Балдвинс“. Вриједност тих медаља, које су тежиле само 26 грама, тада је била мања од 20 долара. Прилагођено инфлацији у САД-у, то би данас износило око 530 долара.
Међутим, као колекционарски предмети, олимпијске медаље често се продају за много више од њихове стварне новчане вриједности, рекао је Доминик Чорни, шеф одјељења за антички новац у кући „Балдвинс“.
Тако је 2015. године „Балдвинс“ продао златну медаљу са Олимпијских игара у Стокхолму 1912. за 19.000 фунти (око 26.000 долара). Годину касније, бронзана медаља за учеснике с Олимпијаде у Антверпену 1920. продата је за 640 фунти (875 долара).
Та медаља „није имала никакву стварну вриједност“, али је била тражена искључиво зато што је повезана са најпознатијим спортским догађајем на свијету, додао је Чорни.
Ипак, већина олимпијских медаља никада не заврши на продаји. „Релативно мали број олимпијаца продаје своје медаље, јер их изузетно цијене“, рекао је.
Упркос великим осцилацијама цијена посљедњих дана, вриједност злата и сребра могла би додатно повећати финансијску вриједност олимпијских медаља. Потражња за племенитим металима вјероватно ће остати снажна због сталне геополитичке нестабилности и растућег нивоа државног дуга, сматра Оле Хансен, шеф стратегије за робна тржишта у „Саксо“ банци.
„Претпостављам да ће златне и сребрене медаље на сљедећим Љетним олимпијским играма 2028. године бити још скупље него што су сада медаље на Зимским играма“, закључио је Хансен.
Шта Ви мислите о овоме?