Izbori glasanje.jpeg
Ниска излазност на новембарским пријевременим изборима за предсједника Републике Српске поново је отворила питање политичке партиципације грађана и односа друштва према демократским процесима.

Иако дио јавности овакав одзив тумачи као вид грађанског отпора наметнутим одлукама нелегалног високог представника Кристијана Шмита, чињеница да је на изборе изашло тек нешто више од трећине уписаних бирача указује на дубљи проблем, све израженије повлачење грађана из политичког живота које постаје нова друштвена реалност.

Да ли је ријеч о привременом феномену или трајном тренду политичке апстиненције, апатије и одустајања од демократских права, јасније ће се видјети на редовним изборима заказаним за октобар. У међувремену, група студената Факултета политичких наука Универзитета у Бањој Луци спровела је истраживање о политичкој апстиненцији међу младима, у периоду од 4. децембра 2025. до 12. јануара 2026. године. Анкетом је обухваћено 473 испитаника из Републике Српске до 35 година старости, односно генерације које су одрастале у систему који почива на демократском принципу слободних избора.

Резултати показују да тек 9,7 одсто младих сматра да у потпуности разумије политички систем БиХ и Републике Српске, док 18 одсто наводи да га познаје дјелимично. С друге стране, 22,8 одсто испитаника истиче да не разумије како систем функционише, а готово трећина није дала одговор. Иако су медији и друштвене мреже преплављени политичким садржајима, истраживање указује да таква изложеност не доводи до активизма, већ често производи буку и замор, без конкретног учешћа у изборним процесима.

Подаци да само 14 одсто младих знања о политици стиче у школи или на факултету указују на слабости образовног система, који недовољно припрема младе за разумијевање институција и јавних политика. Само 5,9 одсто испитаника сматра да током формалног образовања добија довољно знања о политичким процесима, док више од трећине тврди супротно. Већина се информише путем медија и друштвених мрежа, што додатно обликује површно и фрагментарно разумијевање политике.

Политиколог Марија Слијепчевић истиче да је одговорност на институцијама да системски граде повјерење младих и омогуће им стварно учешће, јер се само кроз активну улогу може развити мотивисана и информисана генерација. Према њеним ријечима, младе је потребно рано укључивати у теме које се тичу функционисања државе и подстицати критичко размишљање.

Истраживање показује и да свега 4,2 одсто младих сматра да њихова генерација довољно учествује у политичким процесима, док готово двије трећине тврде супротно. Као разлоге наводе разочарање политичком понудом, неповјерење у институције и увјерење да је политичко дјеловање могуће само кроз страначко ангажовање. Више од половине испитаника сматра да би већа информисаност подстакла њихово учешће, док значајан број истиче потребу за транспарентнијим радом политичара и борбом против непотизма.

Саговорници из академске и политичке заједнице упозоравају да апстиненција младих дугорочно слаби демократске процесе, те да је неопходно створити услове у којима ће се њихов глас чути и уважавати. Без активног укључивања нових генерација, политички простор остаје препуштен уским круговима, а могућност стварних промјена додатно се удаљава.