У Србији се тренутно разматра могућност скраћивања трајања школских часова са уобичајених 45 на 30 минута, али за сада не постоји коначна одлука нити званичан правилник који би такву промјену увео. Министар просвјете Дејан Вук Станковић изјавио је да се о овој идеји отворено говори, али да је она још увијек у фази разматрања.
Као главни разлог наводи се све краћа пажња и слабија концентрација ученика, што се доводи у везу са утицајем технологије и друштвених мрежа. Према овим размишљањима, краћи часови би боље одговарали савременим навикама и могућностима ученика да се дуже фокусирају на наставу.
Идеја је изазвала подијељене реакције. Поједини стручњаци упозоравају да само скраћивање часова не рјешава суштинске проблеме образовања, јер наставно градиво остаје исто, а постоји могућност повећања броја часова у току дана. Наставници истичу да би без измјене наставних планова и метода рада квалитет наставе могао бити додатно нарушен. С друге стране, дио родитеља и јавности сматра да би краћи часови могли допринијети већем интересовању ученика и лакшем одржавању пажње.
За сада се разматра могућност увођења пилот-пројеката у појединим школама, а скраћивање часова се помиње и као дио шире реформе наставе која би обухватила дигиталне алате и ограничење употребе мобилних телефона у школама. Тренутно је ријеч искључиво о приједлогу и јавној расправи, без прецизних рокова за евентуалну примјену.
У Републици Српској је сличну иницијативу прошле године покренуо Савез средњошколаца Републике Српске, који је предложио скраћивање часова са 45 на 35 минута. Тим поводом организована је панел-дискусија под називом „Скраћење наставе на 35 минута у средњим школама – изазови и перспективе“, с циљем да се у расправу укључе ученици, наставници, родитељи и други релевантни актери. Предсједник Савеза средњошколаца Стефан Раковић поручио је да краћи часови нису само техничко питање, већ тема која се тиче ефикасности наставе, пажње и менталног здравља ученика.
Професорица географије и демократије из Добоја Оливера Ђеорђић Недић сматра да је тачно да ученици данас тешко одржавају концентрацију током 45 минута, али да скраћивање часова није рјешење, већ признање да се систем не сналази.
„Ако дијете нема концентрацију, треба тражити узрок, а не стално скраћивати вријеме наставе. Наставни планови су преоптерећени, одјељења бројна, инклузија се спроводи без адекватне подршке, а у професији је све мање стручног кадра. Уз то имамо све више администрације и бирократије, а све мање простора за суштинско знање и животне вјештине“, истакла је Ђеорђић Недић.
Она додаје да би у таквим околностима скраћивање часова представљало додатно урушавање система, а не реформу, те да је потребно учинити наставу продуктивнијом и усмјереном на ученика кроз темељну измјену наставних планова и сталну едукацију наставног кадра.
Министарство просвјете и културе Републике Српске потврдило је за портал БУКА да у овом тренутку не разматра скраћивање наставних часова на 30 минута и да таква иницијатива није званично покренута.
Шта Ви мислите о овоме?