Једна од најчешћих недоумица међу возачима односи се на стварну удаљеност са које фискни радари могу да мјере брзину, односно на њихов реалан домет. Од појаве такозваних „супер радара“, велики број учесника у саобраћају пажљиво прати околину пута како би на вријеме уочили контролу брзине и смањили кретање возила.
Иако се у јавности често спекулише да ове камере имају изузетно велики домет, техничке карактеристике показују да је ријеч о знатно мањим удаљеностима које су прецизно дефинисане могућностима самих уређаја.
Фиксне камере за надзор брзине, попут модела GATSO RT4 који се најчешће постављају уз саобраћајнице, имају домет мјерења до 100 метара. Унутар тог опсега камера може поуздано да региструје брзину возила, направи јасну фотографију и забиљежи регистарску ознаку.
Минимална удаљеност са које систем почиње мјерење износи око десет метара, што значи да камера не прати цијелу дионицу пута, већ искључиво прецизно одређени сегмент.
Иако је кућиште камере видљиво са веће дистанце, уређај не снима континуирано сва возила која му се приближавају. Прекршај се евидентира тек када се возило нађе унутар зоне мјерења, гдје су тачност очитавања и квалитет снимка довољни за покретање прекршајног поступка.
Због тога наводи да фиксне камере биљеже прекорачење брзине са неколико стотина метара, па чак и километара, не одговарају стварности када је ријеч о стандардним стационарним системима. Већи домети могу бити карактеристични за мобилне радаре и ласерске уређаје које користи полиција, али не и за класичне камере постављене у фиксним кућиштима.
Шта Ви мислите о овоме?