Хрватска уводи оштре мјере којима значајно пооштрава и успорава долазак страних радника. Нови прописи, који на снагу ступају за двије седмице, продужавају процедуру одобравања рада и боравка на период од шест до чак девет мјесеци, уз строже контроле и додатне обавезе за послодавце, преноси ГПМалјевац.
Према подацима Министарства унутрашњих послова, у Хрватској је тренутно запослено 101.300 страних радника. Министар Давор Божиновић навео је да највећи број долази из Босне и Херцеговине и Србије, док посљедњих година расте број радника из Непала, Филипина, Индије и других азијских земаља.
Једна од најзначајнијих новина односи се на трајање комплетне процедуре. Како је за медије објаснио Иван Црнов, сувласник агенције за запошљавање страних радника, процес који је раније трајао неколико дана сада се у појединим случајевима продужава и до девет мјесеци, од добијања одобрења Хрватског завода за запошљавање до стварног доласка радника у земљу.
Због нових правила, његова агенција већ биљежи пад запошљавања од 30 до 40 одсто, при чему су, како наводи, највише погођени радници из Непала.
Иако ће радне дозволе убудуће важити до три године, послодавци ће морати испунити знатно строже услове. Компаније су обавезне доказати минимални промет од 10.000 евра и доставити финансијска јамства, док новоосноване фирме више неће моћи одмах запошљавати стране раднике, већ тек након најмање годину дана пословања.
Министарство рада већ је покренуло поступке због злоупотреба, па је против једанаест агенција за запошљавање подигнута оптужница, уз забрану даљег довођења страних радника.
Државни секретар Иван Видиш навео је да су мјере већ дале ефекте, јер је број нових регистрација страних радника смањен за око 60 одсто, док је број поднесених захтјева готово преполовљен.
Посебна пажња усмјерена је и на интеграцију кроз учење језика. Почасни конзул Филипина Давор Штерн упозорава да је број Филипинаца у Хрватској порастао са свега 17 прије тридесетак година на око 17.000 данас, наглашавајући да је познавање хрватског језика од кључне важности, посебно у туризму, здравству, бродарству и сектору бриге о старијима.
Учење језика ускоро постаје обавезно, а стотине радника из Непала, Индије, Бангладеша и Пакистана већ су завршиле основне курсеве. Према ријечима инструктора, за основну комуникацију потребно је између три и шест мјесеци учења, уз вокабулар од око 300 ријечи.
Влада овим мјерама настоји увести строжу контролу тржишта рада, спријечити злоупотребе и осигурати бољу интеграцију страних радника. Иако послодавци упозоравају на могући мањак радне снаге, из власти поручују да је циљ уређен и одржив систем у којем ће запошљавање бити спорије, али транспарентније и сигурније.
Шта Ви мислите о овоме?