Богић Фемић, протопрезвитер-ставрофор, рођен је 1951. године у Фемића кршу, од оца Љубомира и мајке Даринке. Основну школу похађао је у Брзави, а потом у Затону, док је Богословску школу уписао у Призрену 1967. године. Богословски факултет завршио је 1990. године.
Током службовања у Барској парохији, отац Богић имао је једну велику жељу – да у Бару буде изграђен храм као мјесто молитве, сабрања и духовног живота вјерника. Заједно са осталим свештеницима, годинама је указивао надлежним институцијама да су Бар и Мојковац једина два града без цркве у ужем градском језгру.
Како власти дуго нису давале дозволу за градњу храма, отац Богић је одлучио да започне штрајк глађу на мјесту гдје се данас налази храм. Већ након три дана, његову борбу подржало је око 5.000 људи – православних, римокатолика и муслимана, што је представљало снажан симбол заједништва и вјере.
На мјесту штрајка убрзо је поставио дрвени крст и у молитви се обраћао Богу, вјерујући да ће истрајност и вјера надвладати све препреке. Уз благослов блаженопочившег митрополита Амфилохија, борба је на крају уродила плодом.
Данас се на том мјесту уздиже Храм Светог Јована Владимира у Бару, један од најљепших православних храмова у Црној Гори, као трајно свједочанство да молитва, жртва и истрајност могу побиједити све.
Отац Богић Фемић упокојио се 2013. године, не дочекавши да у потпуности види плодове своје борбе, али је иза себе оставио дјело које и данас живи и окупља вјернике, свједочећи снагу вјере и љубави према Богу и народу.
Шта Ви мислите о овоме?