На овај дан прославља се успомена на Христово крштење на ријеци Јордан и јављање Бога у облику голуба и гласа: „Ово је Син мој и Њега послушајте“.

На Богојављење, 19. јануара, завршавају се некрштени дани.

Тога дана у свим црквама и храмовима освештава се вода. То је свечани обред којем готово редовно присуствује мноштво народа, а освештану воду вјерници носе својим домовима, јер се та Света водица – богојављенска, чува у сваком дому током цијеле године као велика светиња и користи се само у великој нужди, у случају болести или других тешкоћа.

У неким крајевима обичај је да свештеник лично разнесе богојављенску водицу по домовима вјерника.

Богојављење спада у један од највећих хришћанских празника, па су се с тим у вези развили бројни народни обичаји који се везују како за сам празник, тако и за ноћ уочи Богојављења.

Отварање небеса је један од најпознатијих обичаја богојављенске ноћи. Вјерује се да се у поноћ уочи Богојављења отварају небеса, те да тада треба погледати у небо и замислити жеље за које се вјерује да ће се сигурно остварити.

Обичај је и да неудате дјевојке вече пред Богојављење ставе огледалце испод јастука, јер се вјерује да ће у сну видјети младића за којег ће се удати.

У неким крајевима постоји обичај да младе дјевојке на богојављенско јутро оду до нетакнутог извора воде, баце у њега неколико зрна пшенице или друге житарице и изговоре: „Како иде вода, тако да иде и берићет у наше њиве“. Потом захватају воду и носе је својим укућанима. Понегдје се сачувао и обичај да укућани попију мало те воде преко сјекире, јер се вјерује да ће тако избјећи свађе.

У појединим крајевима старије жене на Богојављење обраћају пажњу на временске прилике и на основу њих предсказују каква ће година бити. Ако тог дана буде мраза и снијега, вјерује се да ће година бити родна, док ведро и сунчано вријеме најављује сушну годину.Bogojavljenska nov.jpeg