Фејсбук, Инстаграм, ТикТок, Снепчет и Икс добро су познате друштвене мреже, барем млађој популацији која сурфује, лајкује, шерyје и сабскрајбује као да се рађа са додијељеним налогом на овим платформама.
Да их не користе један дан, то не могу ни да замисле. Уз младе, технолошки писмене и у све модерне токове живота укључене генерације, провуче се и идеја оних старијих да све то треба до одређених година забранити.
„Кога ћемо санкционисати. Да ли ћемо родитеље прекршајно кажњавати зато што му дијете има налог на Фејсбуку без његовог одобрења. Или има на ТикТоку налог, а забрањено је да дијете има налог. Хоће ли онда родитељи бити кажњени. Да ли ће Центар за социјални рад одузимати дјецу. Мало банализујем, али би морали да имамо такву врсту расправе за тај правни дио“, рекао је за АТВ адвокат Александар Јокић.
Дјеца су често жртве кривичних дјела посредством друштвених мрежа. Таквих посљедица нису поштеђени ни наши простори. Али интернет и друштвене мреже нису само лоше ствари. Кључно је информатичко описмењавање и разговор са дјецом.
„На друштвеним мрежама можете да видите ужасне ствари, али можете и да научите много тога. Можете да наиђете на педофиле и манипулаторе, али и на људе који чине добра дјела, доносе добре приче и раде добро за ово друштво. У томе и јесте поента. Највећи проблем је што дјеца на друштвеним мрежама најчешће дођу у ону тамну страну интернета. Нисмо их научили да не комуницирају са непознатим људима, немају самопоуздања па га граде тако што ће послати слику неком непознатом човјеку“, истиче уредник магазина „Лола“ Бранкица Раковић.
И они који свој политички ангажман и кампању заснивају на друштвеним мрежама, али су старији од 14 или 15 година, заговарају забрану. Ка Народној скупштини Републике Српске путује Резолуција о заштити дјеце у дигиталном окружењу коју је иницирао градоначелник Бањалуке, а чија је кључна порука ограничавање коришћења друштвених мрежа за дјецу до навршене 15. године живота.
„Немогуће је дјетету забранити друштвене мреже. Законски и системски то може само родитељ. И ако један родитељ дозволи свом дјетету телефон и друштвене мреже, онда та забрана нема смисла. Онда ће остала дјеца рећи: мама, тата, што си мени забранио, а овај може“, наглашава посланик СНСД-а у Народној скупштини Републике Српске Срђан Мазалица.
„Друштвене мреже су на неки начин без контроле у свим областима. Има много злоупотреба на тим мрежама“, додао је посланик СДС-а у Народној скупштини Републике Српске Недељко Гламочак.
Нови клинци живе неки нови живот, технолошки писменији од својих родитеља, који их у томе тешко прате. Можда је рјешење укључивање у њихово вријеме и ажурирање знања оних мало старијих. Примат би требало да преузму родитељи, да разговарају, развијају критичку свијест дјеце и буду укључени у њихове животе. А забране, осим оних родитељских, остају да лебде негдје у виртуелном свијету.
Шта Ви мислите о овоме?