Вук Миливојевић или Royal Wolf, како се давно представио првим пројектом електронске музике, момак је који од када се појавио својим музичким опусом никога не оставља равнодушним.
Свјет који гради дуго и потпуно искрено, вреднујући садржину насупрот форми, нудећи читав распон емоција и остајући потпуно свој, без потребе да се допадне или прилагођава, сврстава га међу оне који заслужују да се чују у сваком смислу – музичком, али и људском.
Он је ди-џеј, продуцент и аутор свих својих текстова и музике, неко ко се путем поезије изражавао још у раним средњошколским данима, иако је властиту експресивност временом подредио музици.
Његова способност да допре до срца слушалаца не може се описати ријечима – она се једноставно осјети и препозна. Прошле године издао је ЕП „Прије и послије поноћи“, а прије тога ЕП „Пулс“, оба као микс различитих звукова и апсолутни одраз њега самог. Свему томе претходио је диџејинг, као и ЕП-јеви „Харем“ и „Do You Feel It“, везани за електронску продукцију, након чега су услиједили албуми, спотови, музика за представе, филмове и ревије, ремикси, бендови, свирке и наступи. Ако бисмо све свели на број, била би то деценија и по интензивног и плодног рада.
Ипак, како умјетност није ограничена, тако ни Вуково стваралаштво не може бити подређено строгим оквирима, јер сеже много даље и дубље од пуког контекста времена.
„Ако бих сумирао, све је заправо једно велико путовање кроз музику и различите формате израза. ЕП ‘Харем’ био је први који је направио прави бум. Достигао је прво мјесто на топ-листама када је изашао, а пјесме с мог првог ЕП-ја ‘Do You Feel It’ пуштали су познати свјетски ди-џејеви, што ми је отворило врата и за рад иза сцене, пишући и продуцирајући за друге. Касније је дошао бенд, са којим смо избацили два сингла и имали незаборавне наступе и дружења. Са пројектом ВУК наставио сам рад са миксом различитих звукова и стилова. Паралелно сам развијао и пројекат ‘Времеплов – Back to the Future’, гдје кроз своје обраде враћам публику од шездесетих година до данас, комбинујући носталгију и савремени приступ. Наступи по клубовима и фестивалима широм Балкана донијели су ми најљепше успомене, али и потврду колико је ово што радим вриједно – да људи доживе музику, да је осјећају и дијеле са нама. Сваки ЕП, сваки ремикс и свака свирка дио су мог путовања и све ме то мотивише да идем даље, истражујем и остајем вјеран свом изразу“, каже Вук.
Електронски дио његовог рада и даље је снажно присутан. „Royal Wolf“ као пројекат траје од самог почетка и представља основу свега што је касније радио. Иако је било пауза док је свирао са бендом, пројекат је поново активиран, а ове године имао је низ издања која су се добро позиционирала на топ-листама електронске музике. План је да до краја 2025. године изађу и нова издања, па „Royal Wolf“ остаје стални дио његовог стваралачког израза.
Диџејинг је, како каже, одувијек био ту. У његовој соби увијек је била нека музичка опрема, а као дјечак замишљеној публици пуштао је диско хитове седамдесетих и осамдесетих година, као и тадашњу глобалну dance музику, потпуно убјеђен да ће једног дана бити велики ди-џеј.
Управо из те љубави произишла је и идеја да у оквиру фестивала електронске музике „Echostone“, који се ове године први пут одржава у Требињу, буде организован двомјесечни ди-џеј курс, након којег ће најбољи полазници добити прилику да наступе на наредном фестивалу.
Продукција и ауторска музика дошле су нешто касније, али истовремено. „Била је 2007. година, добио сам компјутер и пријатељ ми је показао програм за прављење музике. Од тог тренутка више нисам стао“, присјећа се Вук.
Без обзира на форму израза, у основи сваког његовог рада налази се емоција. „Настојим да ту емоцију што тачније реинтерпретирам кроз музику или поезију. Одмалена, па до данас, музика ми пружа осјећај сигурности. Помаже ми да нађем пут или створим слику, да схватим да је свака неповољна ситуација рјешива. Она прочишћава мисли, филтрира сувишно и оставља само оно што је истински важно. Што је музика гласнија, то је бука у глави мања.“
Поезију је почео да пише још у Гимназији и, иако стихове до сада није обликовао у пјесме, они имају своје чврсто мјесто у његовом изразу. Музички пут започео је диџејингом, дјечачким сном који се временом преточио у продукцију и ауторско стваралаштво. Жанровски се ослања на диско, рокенрол, dance и underground електронску музику, жанрове које, како каже, повезује иста идеја слободе, бунта и вјере у човјека.
Активан је и у бендовима „Сајбер бандити“ и „Савана бонд“, а значајан дио његовог рада везан је и за позориште. Сарадња са позориштем донијела му је двије Златне маске за најбољу ауторску музику на „Фестивалу фестивала“ у Требињу, посљедњи пут ове године у представи „Сироти мали хрчки“.
По образовању инжењер архитектуре и урбанизма, Вук и у музици гради простор – емоционални и смисаони. Са новим издањима и наставком пројеката „Royal Wolf“ и „Времеплов“, наставља да истражује и помјера границе, остајући досљедан истом циљу – да музика буде искрена порука и жив контакт са људима који је слушају.
Шта Ви мислите о овоме?