Страни радници из Босне и Херцеговине који раде у Хрватској током првих девет мјесеци прошле године у матичну земљу послали су више од 326 милиона евра, показују подаци Хрватске народне банке. Тим износом БиХ је убједљиво прва међу земљама које примају дознаке из Хрватске, испред Непала и Србије.
Висок прилив новца директно је повезан са чињеницом да су држављани БиХ најбројнија страна радна снага у Хрватској. Према подацима хрватског МУП-а, прошле године издато је више од 160.000 дозвола за рад и боравак страним држављанима, од чега преко 30.000 држављанима БиХ.
Дознаке из Хрватске само су дио шире слике новца који улази у БиХ из иностранства. Према подацима Централне банке БиХ, укупни текући трансфери из иностранства током 2024. године премашили су 5,6 милијарди КМ, од чега су личне новчане дознаке из дијаспоре износиле око 4,16 милијарди КМ, што је највећи забиљежени годишњи износ до сада.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да новац из иностранства прима око 4,6 одсто становништва, а просјечан годишњи износ дознака по домаћинству износи више од 2.200 КМ. Највише новца долази из Њемачке, земаља Скандинавије, Сјеверне Америке, као и из сусједних земаља.
Због овако високих износа, БиХ спада међу европске земље најзависније од новца из иностранства, јер дознаке чине више од 10 одсто бруто домаћег производа. Економисти упозоравају да дознаке остају кључни ослонац за потрошњу, социјалну стабилност и животни стандард великог броја домаћинстава, али истовремено указују и на дубоке структурне слабости домаће економије и тржишта рада.
Шта Ви мислите о овоме?