Власт и опозиција у клинчу: Ко ће контролисати новац политичких странака у Српској

Након што је Кристијан Шмит забранио финансирање владајућих странака у Републици Српској из буџета на свим нивоима у БиХ, Народна скупштина Републике Српске усвојила је закон којим се прописује да се политичке странке финансирају из других извора, попут чланарина, добровољних прилога правних и физичких лица и издавачке дјелатности.

Та одлука изазвала је оштре реакције опозиције, која је поднијела апелацију Уставном суду БиХ за оцјену уставности закона.

Предсједник покрета Листа за правду и ред Небојша Вукановић изјавио је да је закон неуставан и незаконит, те да крши више законских норми, укључујући Закон о буџету и извршењу буџета Републике Српске, Закон о финансирању политичких странака и Изборни закон БиХ.

Он је навео да је Уставни суд БиХ донио привремену мјеру којом је закон стављен ван снаге, али да Влада Републике Српске у протеклих седам мјесеци није вратила средства која странке нису добијале.

Опозиција је затражила ребаланс буџета Републике Српске како би им био исплаћен новац који нису добили током чекања одлуке Уставног суда, али та ставка није уврштена у буџет.

Премијер Републике Српске Сава Минић изјавио је да ће одлука Уставног суда БиХ бити испоштована и да ће све обавезе које буду проистекле из те одлуке бити измирене, истичући да нема потребе за политичким притисцима и хитним ребалансима.

Из СНСД-а и владајуће коалиције стигле су оштре поруке на рачун опозиције, уз оцјену да опозиција слави одлуке, како кажу, политичког Уставног суда БиХ само зато што иду у њихову корист, а на штету Републике Српске.

Посланик СНСД-а Младен Илић истакао је да је Уставни суд БиХ постао политичка, а не правна институција, те да у усвојеном закону нема ништа спорно.

Предсједник Социјалистичке партије Српске Горан Селак подсјетио је да је Уставни суд БиХ донио само привремену мјеру и да још није одлучивао о меритуму, те да се чека коначна одлука након што Народна скупштина и Влада Републике Српске доставе своје одговоре.

У одлуци Уставног суда БиХ наведено је да би примјена спорног закона могла угрозити уставно начело владавине права и довести до неједнаког третмана политичких странака у остваривању њихових политичких права и активности.