Свјетска економија улази у 2026. годину са осјетно више неизвјесности него што се очекивало прије само годину дана, упозорава Организација за економску сарадњу и развој (OECD).
Према њиховим најновијим пројекцијама, глобални привредни раст ће успорити са око 3,2 одсто у 2025. години на приближно 2,9 одсто у 2026, што указује на све израженије структурне и геополитичке ризике.
Иако је свјетска економија током протекле године показала одређени степен отпорности на шокове, аналитичари OECD-а упозоравају да је та стабилност крхка и подложна наглим преокретима. Као кључне факторе ризика издвајају ескалацију трговинских ратова, упорну инфлацију, раст јавног дуга и неизвјесности повезане са масовним улагањима у вјештачку интелигенцију.
Посебан извор нестабилности и даље представљају трговинске политике Сједињених Америчких Држава. Током 2025. године администрација предсједника Доналда Трампа увела је нове, високе царине с циљем заштите домаће индустрије и смањења трговинског дефицита. Иако су накнадно постигнути одређени споразуми са појединим партнерима, просјечна царинска стопа у САД достигла је ниво који није забиљежен још од тридесетих година прошлог вијека, што је додатно оптеретило глобалне ланце снабдијевања и финансијска тржишта.
Односи између САД и Кине остају један од највећих ризика за свјетску економију. Иако је крајем 2025. године договорено привремено трговинско примирје, стручњаци упозоравају да је оно нестабилно и да не рјешава суштинске проблеме. Ривалство двије највеће свјетске економије наставља се у областима високих технологија, посебно у развоју вјештачке интелигенције, квантног рачунарства и одбрамбених система, што може додатно продубити глобалну економску фрагментацију.
Кина би, према прогнозама, и у 2026. години могла задржати релативно стабилан раст од око пет одсто, али аналитичари упозоравају на дубоке структурне проблеме. Старење становништва, слаба домаћа потрошња и вишкови производних капацитета у индустрији представљају дугорочне изазове које краткорочне мјере не могу у потпуности ријешити.
Инфлација остаје један од највећих глобалних проблема. У бројним економијама, укључујући САД и еврозону, раст цијена и даље је изнад циљаних нивоа, дјелимично због трговинских баријера и поремећаја у снабдијевању. Централне банке ће се у 2026. години суочити са тешком одлуком – да ли да наставе са рестриктивном монетарном политиком и ризикују успоравање раста, или да попусте притиске и ризикују нови талас инфлације.
Додатни проблем представља раст јавног дуга, посебно у развијеним економијама. Високи трошкови задуживања и политички отпор мјерама штедње отежавају стабилизацију јавних финансија, што повећава ризик од фискалних криза.
Истовремено, огромна улагања у вјештачку интелигенцију доносе и наду и страх. Иако AI технологије могу подстаћи продуктивност и економски раст, све су гласнија упозорења да би прегријано тржиште и превисоке процјене технолошких компанија могле довести до новог финансијског балона. Према оцјенама економиста, нагли пад инвестиција у овај сектор могао би имати далекосежне посљедице, посебно по америчку економију.
Све у свему, OECD закључује да 2026. година доноси више ризика него прилика, уз упозорење да ће глобална стабилност у великој мјери зависити од способности великих економија да избјегну нове трговинске сукобе, обуздају инфлацију и одговорно управљају технолошким трансформацијама.
Шта Ви мислите о овоме?