Trpeza.jpeg

Како да уживамо у празницима, а да притом сачувамо здравље, и шта је најбољи лијек ако се попије која чаша више, објаснила је др Верослава Станковић, специјалиста исхране.

Нова година доноси радост и славље, али и богату празничну трпезу. Готово да нема дома у којем се не спрема свечана вечера – супа, сарма, печење и обавезно нешто слатко. Многи уживају и у пршути, сиру и вину као предјелу, а када се све сабере и „залије“ алкохолом, јутро у Новој години често дође уз осјећај мамурлука.

Према ријечима др Верославе Станковић, код тежих алкохолисаних стања токсиколози препоручују витамин Ц, који се у болничким условима даје путем инфузије.

„Надам се да неће долазити до таквих ситуација. У блажим случајевима, расо може помоћи – садржи витамин Ц и пробиотске бактерије које могу ублажити мамурлук и помоћи организму у детоксикацији“, објашњава она.

Током празника, истиче специјалиста исхране, веома је тешко не претјеривати у храни и пићу, па је важно да оброк траје дуже и да се једе постепено.

„Пошто се славље често продужи до касно у ноћ, боље је уносити мање количине хране током вечери. Тако се не оптерећују желудац и крвни судови, а смањује се и ризик од непријатних тегоба првог дана Нове године“, наглашава др Станковић.

Првог јануара организму је потребно више течности. Киселе чорбе, посебно парадајз чорба, добар су избор јер помажу детоксикацији и лакшем варењу масне хране унесене претходне вечери.

„Такође, тог дана треба избјегавати слаткише како не би долазило до поремећаја шећера у крви и инсулина, нарочито ако нас очекује наставак празничних оброка“, савјетује др Станковић.

Она упозорава да слаткиши у комбинацији са алкохолом додатно повећавају ниво шећера у крви, што може бити ризично за особе са поремећајем метаболизма глукозе.

„Не треба претјеривати ни са масном храном, јер она доводи до пораста масноћа у крви. Особе које имају проблеме са јетром или жучном кесом могу због тога имати озбиљне тегобе и болове“, истиче она.

Након празничног преједања, многи прибјегавају ригорозним дијетама или гладовању, али то, према ријечима стручњака, представља велики стрес за организам.

„Довољно је само смањити количину хране, избацити масно и слатко на неколико дана и организам ће се сам вратити у равнотежу. Екстреми никада нису добри“, наглашава др Станковић.

Они који Нову годину дочекују уз музику и игру имају предност јер физичка активност помаже у потрошњи унесених калорија, а и они који остају код куће могу се покренути кратком шетњом.

Када је ријеч о исхрани дјеце, др Станковић наводи да, у складу са узрастом, могу јести разноврсну храну јер су физички активна и брзо троше енергију, али да ипак треба пазити на количину слаткиша.

„Њихов метаболизам је брз и потребна им је енергија за раст и развој, али одрасли су ти који чешће имају проблеме. Зато је важно током цијеле године водити рачуна о исхрани и физичкој активности, па чак и током празника – макар кратка шетња може много да значи“, поручила је др Верослава Станковић