Ниже цијене за грађане, већи страх за домаћу производњу

Долазак њемачког трговинског ланца „Лидл“ у Босну и Херцеговину изазвао је двоструке реакције у јавности – с једне стране очекивања грађана због нижих цијена и нових радних мјеста, а с друге забринутост домаћих произвођача и економских стручњака.

Милионска улагања и улазак једног од највећих европских трговинских ланаца не доносе само другачију понуду и потенцијално јефтинију робу, већ и нове тржишне стандарде.

Искуства из других економски слабијих земаља у којима су велики трговински ланци временом преузели тржиште изазивају страх од дугорочних посљедица по домаћу производњу.

Доктор Милјан Ербез из Удружења мљекара за АТВ истиче да домаћи трговински ланци у чак 90 одсто случајева користе млијеко произведено у БиХ.

Он наглашава да је ситуација са страним трговинским ланцима знатно другачија и да постоји опасност од диктирања цијена.

„Кренула је већ идеја смањења откупне цијене млијека. Млијекопродукт у Републици Српској, али и Инмер и Мегле у Федерацији БиХ, најавили су или су већ престали са откупом код појединих произвођача управо због притиска ‘Лидла’“, каже Ербез.

Он наводи да ће се ниске малопродајне цијене постићи на штету домаћих мљекара.

„Неће да откупљују млијеко по 1,39 КМ, него по 0,99 КМ, да би га могли продавати по 1,39 КМ. Исти сценарио догодио се у Холандији и Хрватској, која данас има и до десет пута мање произвођача млијека“, упозорава Ербез.

Подсјећа и да је у Хрватској ПДВ на храну пет одсто, док је у БиХ 17 одсто, али да Хрвати и даље долазе у куповину у БиХ.

„Када се једном угасе домаћи произвођачи и трговински ланци, постајете зависни“, истиче Ербез.

Сличан став имају и економски стручњаци који упозоравају да велики трговински ланци на нова тржишта углавном доносе своје робне марке и ослањају се на увоз.

Професор економије Горан Радивојца за АТВ каже да „Лидл“ већ има развијену мрежу добављача у земљама Европске уније.

„Нисам сигуран колико они рачунају на домаћу производњу. Вјероватније је да ће се робне марке увозити из Пољске, Бугарске или других земаља“, наводи Радивојца.

Он додаје да би позитиван ефекат по економију БиХ био могућ само ако би дио производње био пребачен у земљу, што за сада не дјелује извјесно.

Професор Марко Ђого слаже се да је увоз вјероватнија опција од откупа домаћих производа.

Он истиче да домаћи произвођачи углавном немају капацитете да задовоље потребе великог трговинског ланца.

„Имамо фирме са 200 или 300 запослених, што је за ‘Лидл’ занемарљиво. Они не могу да произведу ни за домаће потребе, а камоли за шире тржиште“, каже Ђого.

Искуства из Србије додатно појачавају сумње у дугорочне користи.

Из Удружења за заштиту потрошача „Ефектива“ наводе да је „Лидл“ у Србији у почетку имао осјетно ниже цијене, али да се то временом промијенило.

„Лидл је подигао цијене како би се приближио конкуренцији, а да и даље буде нешто јефтинији. Потрошачи су добили корист, али не онолико колико се очекивало“, наводе из „Ефективе“.

Према њиховој процјени, „Лидл“ је у Србији данас јефтинији од других великих ланаца за око пет до десет одсто.

Стручњаци закључују да долазак „Лидла“ може донијети краткорочну корист потрошачима кроз ниже цијене.

Међутим, без системске заштите домаће производње, дугорочне посљедице по економију БиХ могле би бити негативне.