Скоро седам од десет радника у БиХ планира да напусти садашњи посао

Радници у Босни и Херцеговини годинама понављају исте захтјеве, док се економска и политичка стварност споро мијења.

У земљи са ниским платама, високом инфлацијом и сталним одласком радне снаге у иностранство, поруке запослених и синдиката постају све гласније – траже достојанствен живот од свог рада.

На врху листе захтјева налазе се веће и редовне плате.

Минималне и просјечне зараде у бројним секторима једва покривају основне животне трошкове, док цијене хране, становања и енергената континуирано расту.

Радници поручују да повећања плата не смију бити изузетак или предизборно обећање, већ системско рјешење које прати раст трошкова живота.

Једнако важна је и сигурност радног мјеста.

Значајан број запослених ради на одређено вријеме, без јасне перспективе сталног запослења.

Несигурни уговори, рад „на црно“ и неплаћени прековремени сати и даље су честа појава, посебно у трговини, угоститељству и грађевинарству.

Радници траже досљеднију примјену Закона о раду и јачи инспекцијски надзор.

Међу кључним захтјевима је и поштовање радничких права.

Исплата доприноса, право на годишњи одмор, боловање и породиљско одсуство често су предмет борбе, а не стандард.

Синдикати упозоравају да се радници неријетко плаше пријавити кршење права због страха од отказа.

Све више се говори и о бољим условима рада и равнотежи између приватног и пословног живота.

Претјерана оптерећеност, стрес и недостатак слободног времена остављају озбиљне посљедице по здравље запослених.

Млади радници све отвореније поручују да не желе градити каријеру по цијену потпуног сагоријевања.

Истраживање је провела компанија Alma Career BH, позната по порталу MojPosao.ba, током Регионалног сајма послова.

У истраживању је учествовало више од 5.600 испитаника из Хрватске, Србије, БиХ и Сјеверне Македоније.

За разлику од већине земаља у региону, у БиХ висина плате није на првом мјесту приликом избора послодавца.

Највећи број испитаника, њих 66 одсто, као кључни фактор истиче добре међуљудске односе.

Плата се налази на другом мјесту са 55 одсто, док су могућност учења и професионалног напредовања важни за 38 одсто испитаника.

Радно вријеме као значајан фактор наводи 31 одсто испитаника, док сигурност посла истиче 26 одсто.

Када је ријеч о запошљавању, испитаници из БиХ сматрају да су мотивација и воља за рад пресудни за добијање посла, што наводи 36 одсто њих.

Знања и вјештине као кључан фактор истиче 33 одсто испитаника.

Радно искуство као најважнији елемент наводи 14 одсто, док су познанства значајна за пет одсто, а формално образовање за свега један одсто испитаника.

Највећи број испитаника у БиХ, њих 43 одсто, сматра да би примјерена нето плата за њихову позицију требало да износи између 731 и 1.060 евра, односно од 1.425 до 2.067 КМ.

Додатних 26 одсто очекује плату између 1.061 и 1.330 евра, односно до 2.593 КМ.

Свакој пети испитаник сматра да је прихватљива плата до 730 евра, док свега 10 одсто очекује зараду вишу од 1.330 евра.

Упркос расту очекивања, 49 одсто запослених у БиХ ове године није добило никакво повећање плате.

Повијшицу је добило 20 одсто испитаника, док је 16 одсто имало корекцију усклађену са инфлацијом.

Додатних 15 одсто и даље очекује повећање до краја године.

Чак 69 одсто запослених у БиХ планира да у наредних годину дана промијени посао, што представља највиши проценат у региону.

Истовремено, тек 19 одсто испитаника страхује да би могло остати без посла, што указује на релативно висок осјећај запошљивости.

Млади у БиХ спадају међу најмање оптимистичне у региону када је ријеч о брзини проналаска посла.

Чак 27 одсто младих очекује да ће посао тражити дуже од годину дана.

Свега девет одсто вјерује да ће се запослити у року краћем од мјесец дана.

Ипак, већина младих, њих 57 одсто, не планира одлазак из земље због посла.

Истовремено, 26 одсто је отворено за преселење унутар Европе.

Како би стекли радно искуство, млади су најчешће спремни на хонорарни рад и праксе.