Problemi u elektroenergetskom sektoru, nedostatak investicija i sve veći uvoz električne energije doveli su do toga da građani u oba entiteta plaćaju više račune za struju.
Podaci Agencije za statistiku BiH pokazuju da je u ovoj godini uvoz električne energije povećan za oko 328 miliona KM u odnosu na isti period lani. U prvih 11 mjeseci prošle godine uvoz je iznosio oko 252 miliona KM, dok je u istom periodu ove godine dostigao približno 580 miliona KM.
Istovremeno je zabilježen i rast izvoza električne energije, koji je u istom periodu povećan za oko 216 miliona KM, ali to nije bilo dovoljno da ublaži pritisak na domaće tržište i finansije elektroprivreda.
Od 1. septembra ove godine „Elektroprivreda BiH“ je, na osnovu odobrenja Regulatorne komisije za energiju FBiH (FERK), povećala cijene električne energije u prosjeku za 6,85 odsto. Uvedene su tri blok-tarife – zelena do 350 kilovat-sati, plava od 350 do 1.000 kilovat-sati i crvena iznad 1.000 kilovat-sati, koje se primjenjuju u zavisnosti od potrošnje.
Prema procjenama, računi za domaćinstva u zelenoj tarifi povećani su u prosjeku za 4,8 odsto, u plavoj za 6,3 odsto, dok su u crvenoj tarifi veći za oko osam odsto. Za kategoriju ostale potrošnje poskupljenje iznosi 3,67 odsto, a za javnu rasvjetu 5,08 odsto.
S druge strane, Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske prije nekoliko dana donijela je odluku da će računi za električnu energiju od 1. februara naredne godine biti veći za 10 odsto za domaćinstva, dok će privreda plaćati oko šest odsto više.
Amer Jerlagić, stručnjak za energetiku i bivši direktor „Elektroprivrede BiH“, ističe da na dio uzroka nije moguće uticati.
„Ono na šta niko ne može uticati je hidrologija, koja je i ove, ali i prethodne godine bila loša. Proizvodnja iz termoelektrana je najveći problem zbog kojeg je došlo do ovolikog uvoza električne energije. Ako nije bilo dovoljne proizvodnje uglja u rudnicima, ali i termoelektranama Tuzla, Kakanj, Ugljevik i Gacko, onda je jasno koliko je energije nedostajalo. Ne može se tvrditi kolika je odgovornost pojedinih članova uprava u elektroprivredama, ali samim tim što su rukovodioci, na njima leži odgovornost za stanje onakvo kakvo je danas u elektroprivredama“, istakao je Jerlagić.
Almir Bečarević, energetski stručnjak iz Sarajeva, upozorava da problemi u sektoru traju godinama i da poskupljenja tek slijede.
„Jednostavno, elektroprivrede nisu pripremljene za sve ono što nas očekuje, a to je prvo CBAM, a drugo je to što nema novih elektroenergetskih objekata. Njih nema, i sada će građani početi plaćati sav onaj nerad, odnosno odsustvo realnog sagledavanja onoga šta treba činiti u budućnosti. Ovo nije zadnje povećanje cijena električne energije. Možda bude stopirano u narednoj godini, jer je izborna, ali nakon toga će elektroprivrede ponovo zatražiti povećanje cijena električne energije. Kada je u pitanju budućnost u ovom sektoru, ona nije nimalo svijetla. To će sve građani i privreda platiti“, naglasio je Bečarević.
Šta Vi mislite o ovome?