Проблеми у електроенергетском сектору, недостатак инвестиција и све већи увоз електричне енергије довели су до тога да грађани у оба ентитета плаћају више рачуне за струју.
Подаци Агенције за статистику БиХ показују да је у овој години увоз електричне енергије повећан за око 328 милиона КМ у односу на исти период лани. У првих 11 мјесеци прошле године увоз је износио око 252 милиона КМ, док је у истом периоду ове године достигао приближно 580 милиона КМ.
Истовремено је забиљежен и раст извоза електричне енергије, који је у истом периоду повећан за око 216 милиона КМ, али то није било довољно да ублажи притисак на домаће тржиште и финансије електропривреда.
Од 1. септембра ове године „Електропривреда БиХ“ је, на основу одобрења Регулаторне комисије за енергију ФБиХ (ФЕРК), повећала цијене електричне енергије у просјеку за 6,85 одсто. Уведене су три блок-тарифе – зелена до 350 киловат-сати, плава од 350 до 1.000 киловат-сати и црвена изнад 1.000 киловат-сати, које се примјењују у зависности од потрошње.
Према процјенама, рачуни за домаћинства у зеленој тарифи повећани су у просјеку за 4,8 одсто, у плавој за 6,3 одсто, док су у црвеној тарифи већи за око осам одсто. За категорију остале потрошње поскупљење износи 3,67 одсто, а за јавну расвјету 5,08 одсто.
С друге стране, Регулаторна комисија за енергетику Републике Српске прије неколико дана донијела је одлуку да ће рачуни за електричну енергију од 1. фебруара наредне године бити већи за 10 одсто за домаћинства, док ће привреда плаћати око шест одсто више.
Амер Јерлагић, стручњак за енергетику и бивши директор „Електропривреде БиХ“, истиче да на дио узрока није могуће утицати.
„Оно на шта нико не може утицати је хидрологија, која је и ове, али и претходне године била лоша. Производња из термоелектрана је највећи проблем због којег је дошло до оволиког увоза електричне енергије. Ако није било довољне производње угља у рудницима, али и термоелектранама Тузла, Какањ, Угљевик и Гацко, онда је јасно колико је енергије недостајало. Не може се тврдити колика је одговорност појединих чланова управа у електропривредама, али самим тим што су руководиоци, на њима лежи одговорност за стање онакво какво је данас у електропривредама“, истакао је Јерлагић.
Алмир Бечаревић, енергетски стручњак из Сарајева, упозорава да проблеми у сектору трају годинама и да поскупљења тек слиједе.
„Једноставно, електропривреде нису припремљене за све оно што нас очекује, а то је прво CBAM, а друго је то што нема нових електроенергетских објеката. Њих нема, и сада ће грађани почети плаћати сав онај нерад, односно одсуство реалног сагледавања онога шта треба чинити у будућности. Ово није задње повећање цијена електричне енергије. Можда буде стопирано у наредној години, јер је изборна, али након тога ће електропривреде поново затражити повећање цијена електричне енергије. Када је у питању будућност у овом сектору, она није нимало свијетла. То ће све грађани и привреда платити“, нагласио је Бечаревић.
Шта Ви мислите о овоме?