У Музеју Херцеговине промовисана је монографија „Укуси источне Херцеговине“, нови двоброј часописа „Култура” те резултати истраживања „Позоришта и позоришне заједнице у Републици Српској“ – издања Завода за проучавање културног развитка из Београда.
Предсједник Скупштине Града Требиња Здравко Бутулија нагласио је да ово монографско издање није само књига, него опсежан омаж нашем завичају "Укуси Херцеговине".
"Ово је тренутак у којем славимо оно што нас као народ обликује и чини посебним: наш камен, наше сунце, наша трпеза и наша душа. Када узмете ову књиге у руке, ви не листате само странице о специјалитетима или рецепте већ улазите у причу о Херцеговини, о земљи која је сурова и благодатна, али и тиха и пуна живота. Кроз ову књигу открива се се прича о нашем граду као симболу медитеранске хармоније, културне виталности и снажног развоја", рекао је Бутулија.
Он је истакао да Требињци живе у складу са свим оним што су наслиједили и са визијом онога што желе да стварају.
"Ова књига нас подсјећа да је идентитет трајан само ако га чувамо. Да наша кухиња –од пита под сачем, сира из мјеха, пршута, до наше жилавке и врхунског вранца – није само гастрономија, већ историја исписана традицијом и умијећем херцеговачког народа. Захваљујем се ауторима, фотографима, истраживачима и свима онима који су допринијели да се на најљепши начин сачува културно благо Херцеговине. Преточили сте у ријечи и слике оно што се често не може ни објаснити-јер се мора доживјети", објаснио је Бутулија.
Слађана Илић, уредник часописа „Култура“, истакла је да су у овом двоброју часописа еминентни стручњаци и интелектуалци из различитих области културе и науке допринијели указивању на значај културне сарадње Србије и Републике Српске.
„Професор Срета Танасић је, између осталог, предложио да школски програми у свим земљама гдје живе Срби буду јединствени. Изузетан приједлог јесте оснивање национално-просвјетног савјета са колегама из Републике Српсје, Србије, Хрватске, Македоније и Црне Горе, који би указивао на све значајне теме или проблеме којима би требало да се баве одговорни интелектуалци. Имамо и текст проф. др Слободана Антонића који говори о инверзном национализму, а који указује на поразну чињеницу да постоји дио интелигенције који је одвојен од свога народа и који закривљује реалну слику стања и положаја Срба у свим поменутим земљама“, навела је Илић.
-min.jpg)
Дејан Загорац, истраживач Завода и уредник монографије „Укуси Источне Херцеговине”, каже да су, након разних крајева Србије, дошли на идеју да истраже и овај предио гдје живе Срби, са занимљивом културном, нематеријалном баштином, а поготово гастрономском.
„Херцеговина је другачија од осталих земаља у којима живе Срби, донекле је и слична, а у сваком случају интересантна и можда недовољно позната публици у Србији. Акценат је на чувеним херцеговачким брендовима као што су сир из мијеха, сир торотан, сир шкрпавац, пршут, аутентичне сорте вина као што су жилавка и вранац, љековито биље и сви други заборављени производи. Истраживање је трајало четири–пет година и надам се да сам најважније и најзанимљивије ауторе и феномене прикупио и представио у овој публикацији. Имамо и рецепте с почетка вијека, тако да је књига свеобухватан приказ нематеријалне културне баштине, историјских и природних околности, а пошто је монографија двојезична, доступна је читаоцима широм свијета”, каже Загорац.
Планиране активности реализују се у оквиру манифестације "Дани Србије у Српској", у складу са Протоколом о сарадњи Републике Србије и Републике Српске, као и у оквиру развоја партнерства Завода за проучавање културног развитка и Града Требиња.
Шта Ви мислите о овоме?