Иван Феце Фирчи за ТребињеЛиве: Стварања оригиналне музике је најљепши дио свих мојих прича

Иван Феце Фирчи је музичар, бубњар, са каријером дугом скоро 50 година. Од 80-их година прошлог вијека није био на југу Херцеговине.

"Овдје сам провео предивних пет дана и имам пријатеље у Требињу. Уживао сам у сваком тренутку, а постоје и неке идеје везане за овај град. Требиње ме је купило и нисам помишљао ни пола од овога да ћу се овако добро провести. Видимо се убрзо", каже на почетку разговора за ТребињеЛиве.инфо Фирчи.

Иако га је дјед уписао у Музичку школу, одсјек виолина, Иван Феце је са 12 година почео да свира бубњеве, а са 15 је већ први пут учестовао у снимању албума.

"Професорица ми је дала задатак да оформим школски оркестар. Направио сам аудицију на коју је дошло доста ученика. Жеља ми је била да свирам гитару, али се појавило много дјечака који су боље свирали гитару од мене. И на друге инструменте су се пријавили, али нико није на бубњеве. Желећи да извршим задатак, рекао сам 'ја ћу то' и тако је почело", кажеФирчи.

Искрено се нада да неће звучати препотентно, али онога тренутка када је сјео за бубњеве већ је знао да их свирам.

"Уживао сам као клинац да се дружим и свирам бубњеве, а вољели смо да свирамо Битлсе, Ролинг стонсе..., а имали смо и неке своје композиције. Пјесма се звала Тандрбала, а и данас имам тај снимак. У писању тих пјесама сви смо заједно учествовали, а помагали су нам и родитељи. Тешко је то ставити у данашњи контекст, а то је било 1976. године. Важно је рећи да су нас сви родитељи подржавали", прича Фирчи.

Након тога Фирчи је ишао из једне приче у другу па је био члан група "Алфа", "Хаш", "Електрични пингвин", "Шта", "Ла страда", "Луна", "Катарина ИИ", "ЕКВ"... Толико је са својим другарима путовао, свирао по цијелој Југославији и шалили су се на свој рачун да нису више од двије недјеље провели у истом кревету.

Према његовим ријечима, када се окрене на период тих година и свирања по групама мисли да је све имало своје вријеме и не може се поредити.

"Шта сам ја могао да капирам са петнаест година и онога што сам капирао са двадесет пет. Ти си клинац и радиш најбоље што знаш. То је класична еволуција сваког музичара, односно сваког човјека. И ја сам еволурирао кроз ове групе. Прво пузиш па онда ходаш", рекао је Фирчи.

За рад у групи "ЕКВ" каже да док је био њен члан није сматрао да је то нешто изузетно зато што су се сви добро познавали приватно.

"То је био само један од сљедећих корака исто као и свима другима. Намјерно ћу употријебити израз 'демократски рад' гдје смо сви уживали у процесу. Треба рећи да су сви бендови осим прва два оригинални бендови гдје се стварала оригинална музика без обзира на утицај. Тај процес стварања оригиналне музике је најљепши дио свих тих прича. Уз нашу музику публици показујемо нешто ново и уживамо у томе", наставио је Фирчи.

У лежерном стилу Фирчи говори о томе како му је 1983. године за вријеме снимања албума “Маске за двоје” групе "Јакарта" (Џакарта) синула идеја за уштимавање инструмената.

"Екипа није била задовољна звуком бубња и у тој фрустрацији имао сам неки клик. Петог дана снимања синула ми је идеја да бих могао да направим техничку иновацију на бубњу. На тај начин бих могао да убрзам процес штимовања. Нацртао сам скицу и вратио се у Нови Сад. Требало ми је два и по мјесеца да бих у радионици код мог друга Баџе, у Кинеској четврти, направио прототип новог система за штимовање бубња. Када сам то показао мојим колегама, сви су били одушевљени и импресионирани. Пријавио сам патент, а Амерички патентни завод је то преузео и са неколико другова направио сам компанију 'Фирци друмс цорпоратион', појаснио је Фирчи.

Крајем 1988. године одлази у Америку.

"Сједили смо у мојим колима кум Ален и ја. Сабирао сам неке мисли и из чисте класичне младалачке авантуре рекао 'Ајмо у Америку'. Ми смо за тридесет дана били у Америци. То је била чиста авантура. На почетку доласка у Америку бавио сам се разним пословима. Након извјесног времена будући да сам имао Амерички патентни број успио сам пронаћи инвеститоре и отворили смо радионицу у Бруклину. До сада је продато хиљаде добоша широм планете. Нема земље у којој нисмо продали, укључујући и земље Африке. То варира као и све. Има мјесеци када је велика потражња, а има када је лоша", објашњава Фирчи.

Почетком 21. вијека долазио је у Југославију и Србију неколикоб пута и свирао на концертима као са групом "Луна" на "Егзит фестивалу" поводом 20 година снимања њиховог албума, а 2007. године објавио је албум "ЕКВ Ревиситед" са старим пјесмама ЕКВ-а у новим аранжманима.

"Ово је био поновни сусрет са музиком која је не само дефинисала неке ствари, већ и са драгим људима. То је суштина. Не морају људи да буду добри пријатељи и да свирају добру музику, али неки од нас имају ту срећу. Та комбинација ми је јако пријала јер до тада дуго нисам свирао у Југославији и био сам пресрећан да видим старе приајтеље и да са њима свирам", јасан је Фирчи.

Иван Феце или једноставно Фирчи, наш прослављени бубњар, после Њујорк фазе која је трајала више од 20 година, враћа се у Србију. У Новом Саду је имао студио "Тхинк танк" (Резервоар размишљања) у коме је за 13 година одржано много интернационалних мултимедијалних ствари. Сад сарађује са групом "Фит" из Ријеке са којом је снимио нови албум.

"Много тога ме веже за Ријеку. Мајка моје дјеце је из Ријеке, тамо сам служио војску, много пута свирао и то ми је други град по љубави. Са мојом групом убрзо ћемо на турнеју по региону", рекао је Фирчи.

На крају разговора за ТребињеЛиве.инфо каже да му никада ничега није жао из своје прошлости.

"Рећи ћу ону излизану класичну реченицу 'да могу, поново бих све исто урадио", на крају разговора поручио је Фирчи.