За МОНДО портал о процесу усвајања дјеце у Српској говори директорица Центра за социјални рад Бањалука Ирена Јолџић.
.jpg)
Прије неколико дана Завод за статистику Републике Српске објавио је податак да је у РС прошле године усвојено само једно дијете.
То је изазвало велику пажњу на друштвеним мрежама, гдје су људи углавном коментарисали како је штета да дјеца живе у домовима за сирочад, док постоје парови који желе да их усвоје.
Ипак, ситуација није тако једноставна. Замолили смо директорку бањалучког Центра за социјални рад Ирену Јолџић да нам потанко објасни све недоумице које смо имали везано за усвајање дјеце у Републици Српској.
"Људи мисле да ми на неки начин кочимо или беспотребно отежемо процес усвајања, као и да се пред потенцијалне родитеље постављају неки немогући услови. Истина је да тренутно само троје дјеце која су под нашом заштитом подобно за усвајање – један дјечак има 15 година, а друго двоје су ромска дјеца. Такође, људи се ријетко одлуче да усвоје дјецу чији су родитељи ментално обољела лица. Сви други малишани су у таквој ситуацији да се биолошки родитељи нису одрекли родитељског права", каже Јолџић за МОНДО.
Појашњава да систем функционише тако да је одузимање дјетета родитељима посљедња инстанца и да до тога долази када су заиста екстремни случајеви у питању.
Директорка Центра каже да критеријуми које Центар поставља пред потенцијалне усвојитеље нису ни високи, ни неразумни.
Наша саговорница истиче да је улога хранитеља подједнако важна.
"Хранитељска породица може да буде и појединац, који има основне услове – собу за дијете, купатило, довољна примања да може да приушти храну, одјећу и школовање и да је његов мотив исправан", нагласила је и додала да прије тога хранитељска породица или појединци пролазе кроз едукацију у Центру, која их припреми за ову улогу.
О подршци центра потенцијалним усвојитељима кроз цијели процес, позитивним искуствима, проблемима и препрекама, али и начинима на који можемо да помогнемо дјеци сазнајте више у интервјуу.
Шта Ви мислите о овоме?