Успјех Гусларског друштва „Војвода Лука Вукаловић“ на 31. фестивалу гуслара Српске

На размеђу вијекова и вјетрова, гдје планине говоре језиком предања, а камен памти дубље од пергамента, из камена и крви вијековима се чује глас што не стари – глас гусала.

Међу чуварима тог гласа, из братства пјесме, части и предака, већ дуго стоји име које годинама све више одзвања: Гусларско друштво „Војвода Лука Вукаловић“.

На 31. фестивалу гуслара Републике Српске, одржаном у Гацку, у знаку духа и пјесме, чланови овог друштва остварили су изванредан резултат – друго мјесто у екипном пласману, потврдивши да епска ријеч још има дом и снагу у њиховим срцима.

Посебно се истакао Момир Авдаловић, коме је пјесма, снажна и достојанствена, донијела треће мјесто у појединачној конкуренцији.

Његов глас, чврст и звонак, одзвањао је двораном као јека минулих времена.

У финалу је запажен наступ имао и Веселин Косовић, чија је интерпретација била више од такмичења – то је био дијалог с предањем.

Никола Косовић и Доброслав Бодирога показали су да гусле нису терет прошлости, већ покретач будућности. У Николиним венама не тече само младост, већ и пјесма, дубока и исконска. А о Доброславу и његовој љубави према древном инструменту, његовој посвећености и енергији, не треба трошити ријечи.

На посебном догађају, прије петнаестак дана, пажњу је привукао и Ђорђе Стевовић, млади члан овог друштва, који је на промоцији свог ЦД-а „Приче са Корићке јаме“ подсјетио на снагу гусала да причају о страдању, истини и отпору – и кад све друго заћути. Била је то пјесма бола, али и поноса.

Чланови друштва нису заборавили ни онога који ове године није наступио – сјајног Марка Бутулију, велемајстора гусала, чије присуство само по себи буди наду и подстрек.

Његов повратак очекује се као јутро послије дуге ноћи – са вјером да ће пјесма поново раширити крила и винути се ка побједи. Марко није само гуслар – он је наговјештај радости које долазе.

У самом друштву поручују да је тајна њиховог успјеха саборност, јединство и упоран рад. Већ сада се припремају нови програми за рад с младима, како би оно што носе ветерани – Момир, Веселин, Доброслав и Марко – добило нову снагу кроз многе младе који долазе. Јер гусле нису само инструмент. Оне су глас народа, звоно предака, аманет части и слободе.

А друштво „Војвода Лука Вукаловић“ – више је од удружења. То је завјет да се истина не заборави, да се пјесма не изгуби, да се кроз глас проговори оно што се не смије прећутати. И зато, док се спушта ноћ и свјетла фестивала замиру, у неком тихом кутку земље Херцегове, јави се тон. Гусле. И све опет има смисла.