Марко Николић рођен је у Краљеву 20. октобра 1946. године, а глуму је дипломирао у Београду на Факултету драмских уметности.
У својој дугој и успјешној глумачкој каријери остварио је велики број улога, како у позоришту, тако и у филмовима и серијама. Богату каријеру градио је кроз бројна култна остварења, чак 90 улога одиграо је у домаћим филмовима и серијама, и огроман број рола на даскама које живот значе.
Домаћа публика посебно га је завољела као Гигу Моравца у серији „Бољи живот“.
Марко Николић се у раној младости бавио кошарком, фудбалом и бициклизомом, међутим, одлучио је да глума буде његов животни пут.
„У Краљеву, где сам се родио и одрастао, кувала је мајка Лепосава Николић колико је стизала, јер је имала гомилу обавеза. Радила је као глумица и учитељица. Правила је углавном српска јела, а будући да је била пореклом из Сомбора, радо је спремала и војвођанске специјалитете“, испричао је једном приликом глумац, преноси „Стил“ и додао:
„Памтим њене шуфнудле, које су могле бити предјело ако су биле слане или класичан десерт. Ми смо их углавном јели као предјело. За Ускрс смо обавезно имали ђеврек, ни налик овом турском који се данас нуди. Тај стари био је од меког, лаганог теста, другачијег укуса и наранџасте боје. Мене је занимало како се праве ствари, бицикл и кола, па и храна.“
Глумац је преминуо 2. јануара 2019. године у 73. години живота, а иза себе је оставио и три велике љубави.
„Три брака? Можда ћете рећи да је глумац био велики заводник“, рекао је својевремено Николић када се дотакао теме љубави, па је том приликом истакао да не може објективно да процикени да ли је за његову популарност код жена била заслужна његова каријера и јавна професија. Међутим, открио је и највећи свој „заводнички трик“.
„На пример, замишљен си и гледаш у једну тачку, а оне се питају шта ли га мучи, мора да је сав испуњен духовностима кад је тако дубок и уме да пати. Биле су то неке фолиранције, а сад је остало да се дивим женској лепоти и да не жалим за својом младошћу“, говорио је глумац, који је због љубави умио да пати:
„Кад је реч о духовности и правој, искреној љубави, нисам бирао. Није било битно да ли је позната или непозната личност, да ли је уметница или спортисткиња, да ли је висока, ниска, мршава, дебела. Кад ми се нешто свиди у њој, могло је њих петсто да ми скрене пажњу како нисам нормалан, не би вредело, јер ја сам себи нашао нешто што ми је интересантно. Не знам да ли на жалост или на срећу, али три пута сам се женио и имам троје дивне деце из та три брака. Не могу да кажем како ми је жао што нисам имао десет жена и десеторо деце, било би превише.“
О свом животу Марко Николић је својевремено овако говорио:
„Кад бих почео да размишљам, све би се, што каже мој омиљени Оливер Драгојевић, свело на то да кад скупиш шта је било, цели живот у једну песму стане. Е мени се сада тако чини. За чим да жалим? Више бих провео времена набрајајући за чим да жалим него што сам уопште провео живота, јер сам изузетно љубопитљив и заинтересован за све живо на свету.“
Легендарни глумац био је велики боем, волио је кафану, а знао је у њој и посљедњи динар да остави.
„Ко није искусио глад не зна да цени храну. Ја сам то осетио када сам био студент. Није да моји нису имали и да ми нису слали новац и намирнице, али ја сам волео да лудујем. Знао сам да испратим девојку која је живела на Звездари, а онда свратим у ‘Лион’ и поручим татар бифтек. Конобари су прво тражили да виде личну карту, потом и да покажем новац. Када бих све то учинио, добијао сам оно што сам наручио и уживао у лепој атмосфери и јелу, а затим данима нисам имао ни за шта“, испричао је у једном интервјуу Гига Моравац.
Славни глумац борио се дуго са опаком болешћу. Једном приликом када се његово здравствено стање побољшало, Николић је говорио о својој борби:
„Не могу да кажем како ми је ово други живот. Лепо је што сам то одложио, а свестан сам да је ово само одлагање. Кад испред неког укочи аутомобил на пет центиметара, то је само одлагање до биолошке смрти“, рекао је тада Марко Николић и открио да се плаши болести:
„Изузетно, преживео сам то што сам преживео и био на самој ивици живота. И то је страшно. Можете да замислите колики је то страх када од њега више не пијем, не пушим, не једем месо. Био сам сладокусац који је себи спремао храну, а данас такође спремам, али оно што морам да једем.“
До самог краја и посљедњег дана остао је досљедан себи, свом животном стилу и својим вриједностима. Живио је скромним животом, поред тога што је као један од наших најистакнутијих глумаца уживао огромну популарност. На хемиотерапије, док се борио за своје здравље и живот, неријетко је ишао градским превозом.
„Навикао сам на градски превоз, ја сам стара муштерија још од студентских дана. Једном сам ушао у пун аутобус, код Славије, у ствари баш кад онкологије, једва сам се угурао на последњу платформу. Ту је стајао један грмаљ, окренуо се и када ме је угледао питао: Да дижем ја неког? Ајде бре мајмуни“, испричао је једном приликом драмски умјетник у емисији „Ексклузива“, преноси поменути медиј.
Марко Николић сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Шта Ви мислите о овоме?