Моје Требиње је кроз вијекове мијењало називе, освајаче и господаре који су покушали да прекроје историју мислећи да су поробили овај слободарски народ. Рушили су његову културу, забрањивали обичаје, мијењали вјеру и жестоко се светили на отпор српског народа. Добрим дијелом у томе су и успјели. Постигли су свој циљ да му отму културу, језик, вјеру, обичаје.
Пуних 35 година се бавим истраживањем културног насљеђа Требиња, слушајући приче старих суграђана, читајући и прикупљајући писане податке, архивске фотографије, обилазећи архиве, а све са циљем да склопим мозаик.
Дочекао сам да се потврди истина о Бањ Виру, граду коме је заборављен датум рођења, а који је по мени старији од XII вијека. Географски, Бањ Вир је припадао држави којом су владали Немањићи, а на мапи коју су цртали Млеци представљен је као природно острво у облику сузе. Његов ужи рукавац почињао је испод галерије Бокић, а завршавао се на подручју данашњих Брегова.
У Бањ Виру службу је служио и православни свештеник, поп Бокчин Станисалић (XIV вијек), који је познат по томе што је остављао записе у камену, који свједоче о том времену. О тим записима свједочи и угледни истраживач др Горан Комар. Лоза Станисављевића је у наредних стотину година давала православној вјери свештена лица, који су свете службе обављали управо у сакралним објектима у Бањ Виру.
XVIII вијек, о коме се данас највише пише и који се највише помиње, заправо, није вијек градње већ вијек рушења Бањ Вира, о чему свједоче и бројне урбане легенде, које су наши преци, бјежећи пред окупаторима, преносили млађим нараштајима с кољена на кољено, како би се наша историја сачувала у предањима.
Османлије су веома често рушиле хришћанске цркве и на њиховим мјестима подизале џамије.
Према предању, године 1705. Осман Ресулбеговић, капетан из Новог, почео је да руши православну цркву на локалитету гдје је данас Царева џамија. О тим догађајима свједоче преписке које се чувају у Дубровачком архиву. У једној од тих преписки пише: "...Нашему кнезу и беговима дубровачкијем од мене Адар аге честитога пара диздара од града Бан Вира веле лијеno господско поздрављеније...". Ова преписка датира од 1. јануара 1705. године. Џамија је саграђена 1712. и посвећена је султану Ахмеду ІІІ. Након чега је Осман капетан унапријеђен у пашу.
Настављено је рушење и друге цркве, која је била позната као Велика црква, а налазила се на данашњем Тргу Травунија, у самом центру Старог града. Осман-паша је саградио љепшу и већу џамију од Цареве и то на темељима Велике цркве, која је била скоро затрпана од шута и камена са велелепних грађевина, сада већ порушеног града Бањ Вира. Висина тих зидова од Велике цркве износи преко три метра.
У једном писму у Дубровачком архиву пише: "...Од мене Осман-паше из Требиња нашијем старијем пријатељима и коншијам кнезу бегу и беговом Малој Вијећи и осталијем беговом веле мило и драго поздрављеније... И молим вас за оне исте мајсторе од клачина које сте нам и лани давали...".
У другом писму Осман-паше пише: "...Молимо вас да бисте нам наредили и послали Паву Шарила з Дубе и Ђуру Колића (са) Стравче да нам разбију неке стијене а за наше аспри за неколика дни...".
Након убиства Осман-паше, које је наводно наређено из Истанбула, радове на џамији је завршавао Ибрахим Османпашић. То нам доказује преписка из Дубровачког архива, у којој пише: „Од мене Ибрахим капетана Османпашића нашијем пријатељом и коншијам кнезу бегу и осталијем беговом дубровачкијем веле драго и мило поздрављеније. А потом, молимо вас како наше добре пријатеље и коншије да бисте нам наредили и заповиђели вашему Стијепу мајстору клачинару који је и лани к нами долазио кад му се јавимо да би нам дошо су неколико људих како је и лани долазио...".
Приликом обнове Осман-пашине џамије, која је била порушена у последњем Одбрамбено-отаџбинском рату, нађен је камени крст, који је захваљујући нашем суграђанину Саву Пујићу сачуван у Музеју Херцеговине.
Како износи др Комар, „...помен Велике цркве која би се како каже натпис на дверима Мале савинске цркве ако Бог да оградила, као и налаз надгробних крстова на простору џамије у Старом граду, индицира присуство старе градске цркве у Требињу...".
По цијелом граду, саграђеном над Бањ Виром, и данас стоје докази као свједоци постојања цркава и велелепних грађевина које су рушене на том локалитету. Ти докази видљиви су на оковратницима, иглама око прозора, стубовима који се не уклапају у садашње грађевине о чему посједујем многобројне материјалне доказе.
Шта Ви мислите о овоме?