Педијатар, пулмолог и алерголог Александра Вуков рекла је да су британски научници недавно представили револуционарни лијек за лечење астме, који би могао да промјени животе милиона оболелих широм свијета.
Додала је да је он већ регистрован у Агенцији за лијекове Србије, али да је, с обзиром на његову специфичност на молекуларном нивоу и високу цијену, неопходно пажљиво одабрати пацијенте који ће га примати.
- Ријеч је о веома скупом лијеку, чија цијена достиже хиљаде евра, али се очекује да буде доступан на терет фонда. Ово је кључна терапија за пацијенте за које тренутно немамо адекватно рјешење и којима не можемо да помогнемо конвенционалним методама лијечења - рекла је Александра Вуков за ТВ К1.
Објаснила је да лијек дјелује на имуни систем, конкретно на бијела крвна зрнца, која су кључна за развој запаљења код астме.
- Астма је хронична запаљенска болест, а ћелије које највише доприносе том запаљењу су еозинофили. Овдје говоримо о лијеку из групе моноклонских антитела, чија је главна карактеристика специфично и циљано дјеловање. Ова антитјела дјелују на молекул интерлеукин 5, који се везује за еозинофиле и базофиле, ћелије одговорне за изазивање упале. Такође, покрећу НК ћелије (ћелије убице), које уништавају еозинофиле. На тај начин, лијек директно смањује број еозинофила, који су кључни у одржавању запаљења код астме - рекла је Александра Вуков.
Терапија овим лијеком намијењена је пацијентима који не реагују адекватно на стандардну терапију кортикостероидима и инхалаторима, који су основни вид лијечења астме.
- Међутим, код пацијената са честим погоршањима, гдје стандардна терапија не даје жељене резултате, љекари могу укључити моноклонска антитела, као дио персонализованог приступа лијечењу - навела је Вуков.
Истакла је да се одлука о примјени ове терапије доноси на основу медицинске процјене и тежине болести, пружајући пацијентима нову шансу за ефикасно управљање симптомима астме. У Србији од астме болује десетак посто становништва, а докторка објашњава да оболијевању доприноси начин и темпо живота, загађен ваздух и алергије које су болест 21. вијека. Она је додала да је страх веома присутан код особа које се суочавају са овим проблемима.
- Свјесни су озбиљности ситуациј, јер је познато да алергије на храну или екцеми често могу бити увод у озбиљније симптоме. Тегобе често започињу у носу, а потом се спуштају на плућа. Родитељи чија дјеца имају овакве проблеме обично су врло свјесни важности правовременог лијечења и рјешавања тих стања. Исто важи и за одрасле који се суочавају са респираторним тешкоћама - објашњава она.
Да би се поставила дијагноза астме, Вуков је рекла да је неопходно испитати присуство алергија. Она је такође додала да генетика игра кључну улогу у развоју астме.
- Ако оба родитеља имају алергију или астму, вјероватноћа да ће и дијете развити астму износи чак 75 одсто. Чак и ако родитељи немају алергију, статистике показују да свако четврто дијете може развити неку врсту алергије. Други важан фактор су бронхоопструкције код дјетета. Посебно је значајно да ли је дијете током ових епизода захтијевало ињекције или хоспитализацију. Ови параметри нам указују на озбиљност проблема и могућност да се трећа бронхоопструкција прогласи астмом - навела је Вуков
Шта Ви мислите о овоме?