У Музеју Херцеговине је поводом манифестације „Дани Србије у Републици Српској” отворена изложба "У царству боја, мириса и укуса” аутора др Уроша Бузуровића из Природњачког музеја у Београду.
На изложби је дат историјат зачинских биљака односно како су се те биљке користиле у прошлости, а како данас.
За разлику од прошлости када су зачини били јако скупи и доступни само богатом сталежу данас су доступни свима нама.
Приказано је 39 зачинских биљака, а за сваку биљку дат је биолошки опис, значење латинске ријечи те биљке, њена дистрибуција, гдје расте на планети природно, а гдје је пресађена. Приказан је и дио о кулинарству, гдје се додају зачини, у која јела, како се најбоље комбинују са другим зачинима као и комбинација одређених зачина са појединим јелима.
Према ријечима аутора уврштена су и два едукативна дијела.
"На столу са географском картом се може видјети десет зачинских биљака, а поред се налази мени гдје имају српски и латински називи и гдје је биљка распрострањена и култивисана. Може се притиснути тастер поред сервираног тањира, а на карти ће се засвијетлити територија у којој биљка расте Други интерактивни дио смо назвали 'помириши' гдје се у теглицама налазе етерска уља десет зачинских биљака. Отвори се теглица, помирише етерско уље, препозна која је биљка у питању и онда се може извући картица на којој се нађе тачан одговор", рекао је Бурузовић.
Бурузовић је нагласио да је за њега најинтересантнији уводни дио то јест коришћење у прошлости који је мање познат многим. Интересантна је прича о ванилији, зачину који се најчешће додаје у слатка јела, затим прича о биберима којих има преко хиљаду врста који се користе у кулинарству, шафрану.
Појашњава да је шафран вишегодишња биљка која има луковицу у подлози, а најскупљи је зачин јер се користе само дијелове цвијета (жигове тучка) који су лагани, а сваки цвијет има три жига и за један килограм сувог зачина потребно је од 150.000 до 200.000 луковице чија вриједност достиже и до 30.000 долара.
"Други разлог његове цијене је зато што не постоји машинска обрада веч ручна и морају се на њиви убрати цвјетови и одвојити жигове за сушење. Трећи разлог је због брања јер шафран цвијета само петнаест дана у години и ви морате да за те дане пређете читаву пољопривредну површину, да берете цвјетове да скупите што више зачина. Највећи произвођач је Иран и он покрива око 80% свјетске потражње за шафраном. Гаји се и у Србији, али су то знатно мање површине" објаснио је Бузуровић.
Након изложбе у Природњачком музеју у Београду од децембра прошле године до августа ове године и грађани Кикинде су је видјели у прошлом мјесецу, а ово је премијерно издање у Републици Српској.
Изложба ће трајати до 1. новембра 2024. године.
Шта Ви мислите о овоме?