Херцеговачки устанци звијезда водиља у јединству и борби за огњишта

Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја у новијој српској историји и звијезда водиља српском народу у јединству и борби за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Kрекови гдје је обиљежено 149 година од херцеговачких устанака.

Истакнута је велика важности овог догађаја и због чињенице да се обиљежава под заједничким покровитељством Влада Републике Српске и Србије.

Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић рекао је да је на српском народу да кроз историју чини велике и историјски крупне ствари.

"У овим случајевима испуниле су се старе изреке да се оно што у рату добијемо у миру изгуби. Надам се да се то неће поновити, да се ова наша борба и свијетла Република Српска не доведу у питање. На добром смо путу да то постигнемо", рекао је Егић.

Према његовим ријечима, у Влада Српске и српски народ са обје стране Дрине су увјерени у то и сачуваће Републику Српску.

Егић је рекао да се већ планира да се наредне године 150 година од Невесињске пушке, као и да се стално шири култура сјећања на све догађаје из новије српске историје.

"У нашем календару су 33 догађаја, а седам обиљежавамо заједно са Владом Србије. Ови догађаји нису и неће пасти у заборав", нагласио је Егић.

Државни секретар у Министарству за питање бораца Србије Зоран Антић истакао је да је Невесињска пушка била један од најважнијих догађаја у геополитичким догађајима на Балкану крајем 19. вијека јер је покренула лавину везану за турско-српске ратове, Берлински конгрес, Балканске ратове и Први свјетски рат.

"Оно што су Перо Тунгуз, Мићо Љубибратић и војвода Пеко Павловић, славна српско-црногорска војска и славни устаници 8. јула 1875. започели на овим просторима, завршила је српска војска 21. новембра 1918. уласком у Бањалуку", подсјетио је Антић.

Он је додао да је то један заокружен циклус ослобађања од Османског царства, али да данашње генерације можда нису ни свјесне суштине важности овога догађаја.

"Овоме слободно можемо дати назив `трећи српски устанак` јер оно што су Kарађорђе и Милош започели у Марићевићајарузи и Такову, Невесињци су почели и довршили овд‌је", рекао је Антић.

Нажалост, каже, Невесињска пушка је имала велики опсервацију међународног фактора и из тог разлога је тај дио српског народа остао неослобођен, без своје државности.

"То се промијенило са свијетлом Републиком Српском коју морамо чувати као оба своја ока", нагласио је Антић.

Антић је истакао да је Србији тренутно најважнија Република Српска и да је тај однос везан челичним оковима и нераскидив.

Начелник општине Невесиње Миленко Авдаловић каже да је Невесињска пушка инспирација за младе нараштаје, а изазов за људе који се баве науком.

Он је навео да је Невесињска пушка догађај који још од‌јекује планинама и Херцеговини, да је и данас инспирација, те да ће наредне године на достојанствен начин бити обиљежено 150 година од подизања устанка.

Момчило Вукотић, предсједник Скупштине општине Невесиње и мјештанин Kрекова, каже да је велики понос живјети у мјесту које баштини овакву историју и у коме је 9. јула 1875. године пукла прва Невесињска пушка која је подигла скоро цијелу Европу на ноге.

"Kао потомак човјека који је овд‌је у Kрековима опалио први метак, Трифка Вукотића, још више сам поносан и на њега и на своје село", каже Вукотић кога посебно радује што су Kрекови данас једно од највећих села у Херцеговини, у коме ради и основна школа.

Наташа Глигорић из Београда, праунука харамбаше Пере Тунгуза у чијим рукама је од‌јекнуо први пуцањ у устанку Невесињска пушка 5. јула 1875. године на Ћетној пољани у планини Бишини, сматра битним сјећање на овакве догађаје и славне претке.

Наглашава и да је веома важно то што Србија и Српска заједно обиљежавају овај значајан догађај из српске историје, чиме се потврђује и јединство српског народа.

У културно умјетничком програму учествовали су глумац Горан Славић, народни гуслар Максим Војводић и етно појац Бојана Радовић.

Обиљежавању 149 година од Невесињске пушке су, поред наведених, присуствовали изасланици предсједника Републике Српске Урош Бјелица, српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, те шеф Kонзуларне канцеларије Србије у Требињу Миодраг Џуџалија, српски представници у заједничким институцијама и генерални конзул Србије у Мостару Васо Гујић.

Присуствовали су и представници Невесиња, Требиња, Гацка, Билеће, Kалиновика, Источног Мостара, Љубиња и Берковића, делегација Трећег пјешадијског Република Српска пука и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а.

Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Kрекови у општини Невесиње 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.

То је временом прерасло у српско-турски рат. Убрзо је дошло до Берлинског конгреса 1878. године којим су Србија и Црна Гора добиле независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.

Друга Невесињска пушка, познатија као Улошки устанак, избила је у јануару 1882. године нападом устаника на аустроугарску жандармеријску станицу у Улогу због доношења такозваног Војног закона о обавезном служењу војске младића из БиХ.

Невесињска антиФашистичка пушка представља оружани отпор усташама 3. јуна 1941. године у селу Дрежањ, након масакра 27 људи у селу Удружње код Невесиња.

Овај оружани отпор фашистичком окупатору се у трећој књизи Отаџбинског рата Русије помиње као први антиФашистички устанак у поробљеној Европи, али га комунистичке власти бивше Југославије нису прогласиле за Дан устанка против окупатора.