Марко Поло — требињски Павловић?

Тема ове наше репортаже и интервјуа са саговорником је објављена књига звучног имена “Тајна Марка Пола”, аутора Горана Дуке. Интригантну тезу и чини се нит водиљу ове књиге, повремено, а у континуитету, у својим емисијама у последње вријеме апострофирају ТВ-куће из Србије.

Наравно, због свега тога наш саговорник је управо Горан Дука, писац и композитор, чија је једна од књига објављена у Београду прије осам година, тада промовисана у “Друштву српских писаца” на Коларцу те на Београдском сајму књига, под, такође, занимљивим насловом “Стара Херцеговина – заборављена Остроготија”.

– Господине Дука, откуда то интересовање за средњевјековну историју наших простора?

"Човјек-аутор треба увијек да слиједи свој унутрашњи глас који га непогрешиво води темама и мјестима којима ће онда кроз своја дјела накнадно да доприноси њиховој широј валоризацији. У овим случајевима расвјетљавајући неке историјске чињенице, случајно или намјерно у времену пометене под 'тепих историје'. Повод да себи дам труда и заиста својски 'зароним' у тада ми доступну историјску грађу била је тада моја на више језика превођена књига 'Град насупрот времену', објављена у Загребу 2002. године, она коју су зналци окрстили незваничном биографијом града Корчуле. У Корчули сам, наиме, живио 24 године и у тој књизи обрадио временски распон од чак 23 вијека. Од пада Троје, до нашег времена".

– Да ли сте већ тада наишли на неке трагове-записе о темама које сте изнијели у ове двије књиге објављене у Београду?

"Па, баш и не. Једино, том приликом сам наишао на два интересантна податка из историје ужих простора нашег поднебља, назовимо их херцеговачко-далматинским: на музејски текст који наводи даровницу великог српског жупана Немање, родоначелника српских Немањића. У којој он фратрима са острва Мљета почетком 14. вијека изреком – поклања цркву у Корчули. То ме заинтригирало. Не може се поклањати нешто што није ваше. Други, такође музејски текст, тематизује купопродајни уговор из 1333. године између управе града Дубровника и већ поменуте српске владарске куће и породице, којим је уређена продаја полуострва Пељешац Дубровчанима, заједно са соланом у Стону. У то вријеме се сједиште Хумске епископије налазило управо ту, у самом Стону, што је и данас чак и визуелно лако провјерљиво".

– Како сте онда почели да се бавите темом највећег свјетског путника Марка Пола?

"То је посебна тема у мом раду, на неки начин је постала чак помало и лична. У граду Корчули сам за потребе тамошње Туристичке заједнице још 1998. године идејно, сценаристички и редатељски засновао медијски интернационално запажену средњевјековну костимирану манифестацију. Тема је била битка између поморских армада Ђенове и Венеције под Корчулом и заробљавање Марка Пола, који је 1298. године и сам учествовао у њој. Тим поводом сам компоновао и у сарадњи са загребачком диско-кућом 'Кроациа Рекордс', бившим 'Југотоном', снимио и по свијету дистрибуисао пјесму на енглеском језику. Пјесму је уз одговарајући попратни текст, а у име пијетета према лику и дјелу великог путника, те године емитовало 200 највећих радио станица свијета. Сам британски 'ББЦ' је премијерно емитовао њен телевизијски спот".

– Тај рад вас је онда усмјерио у правцу истраживања, како кажете, лика и дјела Марка Пола?

"На неки начин, да. Иако, није било нимало лако пратити његов траг кроз вријеме. Званичних података о њему је јако мало. Зна се да је рођен 1254. и да је умро 1324. Био је савременик ране немањићке владавине српским земљама. У исто вријеме, у Венецији нема података о њему, осим штурих биографских о оцу и стрицу трговцима, о рано преминулој мајци, те његовом браку са венецијанском племкињом Донатом Бадоар. Марко се вјенчао као богаташ по повратку из Канабалика/Пекинга, са 24-годишњег пута по Истоку. Лоза Пола преко њега није настављена, јер није имао мушког насљедника, већ три кћерке – Фантину, Белелу и Морету. Слична субина била је и оног другог, у свијету познатог великана из Херцеговине – грофа Саве Владиславића, највећег министра вањских послова Русије свих времена, који је од директних потомака имао такође три кћерке".

– Како сте онда дошли до података који указују на требињске коријене Марка Пола?

"До таквих открића и закључака долази се како упорним трагањем, тако и тренуцима просветљења којих тек накнадно постајете свјесни. Наиме, за потребе интернационалног округлог стола на тему лика, дјела и поријекла највећег свјетског путника Марка Пола, одржаног 1996. године у Корчули, а под покровитељством 'Хрватске академије знаности и умјетности', приложени су бројни радови различитих свјетских стручњака и аутора, од којих је породично стабло Полових, као један од потомака, обрађивао угледни корчулански правник Владимир Деполо. Консултујући како све постојеће историјске и научне изворе, тако и родбину-савременике расијане по свим континентима, дошао је до неопозивог закључка да је Марко Поло — коријенски Павловић из Дубровника, чија је родбина отуда преко Пељешца доселила у Корчулу. Како су етимологија и 'читање између редова' једини успјешан алат за коначне резултате таквих истрага, накнадно сам наставио да се бавим наведеним презименом и укупном историјом односа у овим крајевима. На тај начин се онда не само искристалисао податак да су Павловићи у Дубровник најприје мигрирали из Требиња (гдје су дуго времена били виђени српски великаши и успјешни владари цијеле те херцеговачке области), већ и до средњевјековне карте у коју је то видљиво и јасно уцртано, а која је приложена на самом крају књиге 'Тајна Марка Пола'".

– Шта то онда све може да значи?

"То онда значи сљедеће: Марко Поло је рођен у Корчули у коју су из Дубровника доселили његови родитељи, а након што су се његови преци са требињских предјела спустили у Дубровник. То такође значи да је град Требиње добио неочекивани, а туристички немјерљиво вриједан аргумент и садржај. Невјероватно је колико велико интересовање и данас влада у свијету када су лик и дјело, сада и поријекло Марка Пола у питању, о чему сам се лично освједочио као активан учесник највећег сајма туризма у Пекингу. Како ми је једном у разговору рекао највећи маркополиста свијета, Ирац, Џејмс Гилман, Марко Поло је заиста највећи неискориштени туристички бренд на свијету".

– Да ли је неко од домаћих историчара реаговао на вашу књигу?

"Покојни професор Јован Деретић ме назвао телефоном када је прочитао још необјављени текст ове књиге и том приликом ми рекао: 'Земљаче, теби је све јасно! Ако ти буде требала било каква подршка за ову тему, на било ком мјесту и прилици, зови ме, долазим!'. Нажалост, умро је некако у вријеме њеног објављивања".

– Да ли се књига “Тајна Марка Пола” може купити и у Требињу?

"Још не. Објављена је у едицији београдске издавачке куће 'Пешић и синови' и за сада се може купити само у књижари на Теразијама".