Иван Босиљчић је глумац који је познат по улогама у серијама "Рањени орао" (као Ненад Алексић), "Санта Марија делла Салуте" (као Никола Тесла), "Стижу долари (Мазнић)..., али као и Бранко у представи "Избирачица", Мане у представи "Зона Замфирова", Трипо у представи "Дон Крсто"...
Ипак, у Требињу је одржао концерт који је одушевио многобројну публику на Тргу слободе.
Босиљчић је нагласио да је изузетно надахнут и дирнут зато шо је поријеклом Херцеговац, али је истина, каже, да је ово његов први долазак у Требиње.
"Улога у серији 'Рањени орао' гдје сам глумио Ненада Алексића, тада сам само надлијетао Требиње. Цијела моја екипа била је овдје, али ја сам први пут преноћио и срео се са људим који овдје живе. Срце ми је дупло веће од данас па надаље", рекао је ТребињеЛиве.инфо Босиљчић.
Посјетио је манастир Завала, Тврдош, Саборни храм и према његовим ријечима овдје се налази константна енергија.
"Сада ми је јасно зашто се за Требиње каже да је град сунца и да је најсунчанији дан. Није то само метеоролошка ствар. У сваком човјеку и у сваком храму видим ту осунчаност. Свугдје се осјећа сунце, а свима нама данас поред љепоте и доброте хвали те јеванђељске топлине. То је оно што ја осјећам", рекао је Босиљчић.
Његова супруга Јелена Томашевић је из Невесиња, а он је родом из Ужица, а Еро и Ера се одлично сналазе и он каже као да је дошао до својих коријена.
"Пјевали смо музику из серије 'Рањени орао' и прво сам се сјетио драгог Здравка Шотре и Слободе Мићаловић са којом сам играо у серији. То је било прије 15 година, а Слобода и ја смо били партнери у новом филму 'Јорговани' и непрестано смо причали о Требињу и том периоду када се снимало овдје. Дирљиво је то, а невјероватно да сам стигао у те године кад већ могу да кажем да је прошло 15, 20 година од нечега. Ја бих волио да се се чешће виђамо и то је мој утисак", казао је Босиљчић.
Два пута заједно са Слободом Мићаловић проглашен је за глумачки пар године на глумачким сусретима у Нишу, 2009. године серија "Рањени орао" и 2012. године серија "Непобедиво срце", а једном 2010.године са Иваном Јанковић у улигу у серији "Грех њене мајке".
"Ово су признања публике, а ми смо народни глумци. Дивно је кад нас подржи критика, дивно је када смо добри са колегама, али када смо ту за народ, вјерујте тада наша професија тек сија. Стварно сматрам да сам народни глумац и трудим се да то будем", истакао је Босиљчић.
Глуми у позоришту, на филму, у серијама, у мјузиклима, а изводи и музичке поетске вечери, и у сваком том виду умјетности одлично се сналази.
"Будући да је ово било музичко вече видјело се да сам дуго радио у музичком театру. Поред каријере у драмском дијелу, паралелно сам градио мјузикл каријеру: од шесте године бавио сам се фолклором и то ме спојило са традицијом и дало ми кондицију, рутину. Тако да кад сам дошао до позоришта то се само прелило и онда сам се охрабрио да направим овакво вече да могу људима да говорим поезију о љубави", објаснио је Босиљчић.
У Гимназији је говорио поезију само из љубави јер је много волио и цијенио пјеснике, а будући да су Господњи путеви чудни, одвели су га на Академију, у свијет филма, театра, на велике позоришне сцене.
Каже да је десет година прошло од дипломе на Академији када је схватио да није поезију говорио народу.
"Брзо сам сјео и направио ауторско вече које је мијењало имена, али у суштини је остало исто. То је вече музике и поезије у којма се причају приче о нашим чувеним пјесницима, пјевају се пјесме које сви знамо, али на један нови начин. Многи су ме питали зашто се то не зове 'Ваше вече'. Морам бити поштен јер ово је и наше вече, јер нама значи колико и публици", истакао је Босиљчић.
Он је додао и да се свим музичарима који са њим изводе програм срце зацијели од тешког времена исто као и публици.
Сматра да би се огријешио од своје таленте ако би било коју од тих сцена, жанрова, представа издвојио као нешто посебно.
Дипломирао је у класи Виде Огњеновић и њен је асистент на "Академији лепих уметности". За Виду каже да га је увела у свијет глуме јер је сматрао да ће у гимназијским данима бити само млади пјесник, књижевник који воли поезију или професор књижевности.
За улогу "Луде" у представи "Богојављенска ноћ" проглашен је за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима Јоаким Вујић, најбољи млади глумац на Фестивалу "Дани комедије" у Јагодини 2009. године проглашен је за улогу Мирка Топаловића у представи "Маратонци трче почасни круг", док је за најбољег дебитанта на Филмским сусретима у Нишу 2008. проглашен за улогу Васила у филму "На лепом плавом Дунаву".
Зоранов брк — награда за глумачку бравуру у представи "Дон Крсто" за улогу Трипа, добио је на на Данима Зорана Радмиловића у Зајечару 2007. године, а Стеријину награду за глумачко остварење за улогу Манета у мјузиклу “Зона Замфирова” (једини у овом жанру са Небојшом Дугалићем)...
"Награде су потврда и импулс за даље, али саме по себи нису приоритет. Човјек који ради само због награда сматрам да би духовно требао да ради на себи и мислим да је то везивање за материјално. Статуе, потписи, дипломе, све то остаје на полици, а овакви сусрети остају у души. Највећа је награда духовна природа", јасан је Босиљчић.
На ријечи Аца Пејовића да ће једнога дана када одлучи да стари, старити на југу Херцеговине, јер му се у Требињу све свиђа, Босиљчић се насмијао и потврдио да је то његов добар пријатељ.
"Задивљен сам његовим сензибилитетом и јасно ми је зашто је тако јасно и громогласно рекао о Требињу. Често ћу се враћати овдје и нећу дозволити дуже временске периоде да не свратим. Више од свега желим да кћерку Нину и супругу Јелену доведем овдје и неко вријеме проведемо заједно да упијемо вашег сунца", поручио је Босиљчић.
Шта Ви мислите о овоме?