Рожнац је веома ријетка стијена на требињском подручју и пронађена је у окамењеним карбонатним седиментима из два периода ере мезозоика — средње епохе периода јуре старости 160 до 165 милиона година и ране епохе периода креде старости 110 до 120 милиона година.
Од локалитета на којим је пронађен, рожнаца највише има на нижој западној падини планине Леотар изнад требињског насеља Пoдгливље.
На локалитету је такође примијетно камење кремена који је по саставу веома сличан рожнацу. Према Основној геолошкој карти 1:100.000, лист Требиње, ови стијенски седименти са рожнацем потичу из ране епохе периода креде и стари су 110 до 115 милиона година.
Рожнац пронађен на Леотару је у облику мугли (грудве, нодуле) и прислојака у стијени или у одломцима.
Петрологија рожнаца
Рожнац (и кремен) је тврда силикатна седиментна стијена састављена од микрокристала или криптокристала кварца и минерални је облик силицијум диоксида. Најчешће је биолошког поријекла али може се појавити и неоргански као хемијски талог или дијагенетска замјена силиката из магматских стијена.
Рожнац на Леотару има текстуру која показује да је настао дијагенетском замјеном, гдје је силицијум хемијски таложен умјесто минерала калцијум карбоната или глине. Начин идетификције рожнаца, осим изгледа, тврдоће (ломљење) је и тест соном киселином.
Рожнац као силикатна стијена састављена од силициум диоксида не реагује, док кречњачке стијене састављене од калцијум карбоната реагују на киселину (пјене). Рожнац је веома тврд и теже се с временом и ерозијом троши од околних кречњачких стијена.
Рожнац може бити у различитим бојама у зависности од хемијских елемената присутних у стијенама.
"Леотарски рожнац" је смеђе површине, односно у слоју који је у контакту или је био у контакту са карбонатном стијеном. Унутрашњост је у нијансама црно-бијеле боје са танким слојевима (ламинације) и ахатизованим зрнцима, што је ријетка варијација.
Танко-слојевити црно-бијели рожнац се понекад погрешно назива оникс, који је такође силикатна стијена. Према минералном саставу многе силикатне стијене су сличне (рожнац, кремен, јаспис, оникс, карнеол, ахат) и понекад их је тешко голим оком разликовати и тачно идетификовати.
Искористивост рожнаца
Рожнац и кремен су тврде стијене и у каменом добу од њих су прављене оштрице за оружја и алате и паљена је ватра. Данас се рожнац употребљава у декоративне и умјетничке сврхе. Обрадом и полирањем на лапидарним машинама даје висок површински сјај и користити се као полудраги камен у изради украсних предмета, накита, бижутерије, сувенира.
Ако рожнаца има у великим количинама често се користи као удробљени материјал за насипање макадамских путева или уситњен као грађевински композит при асфалтирању путева јер је отпорнији на хабање. Асфалт са рожнацем као композитом много дуже траје.
Шта Ви мислите о овоме?