Навршава се 20 година од погрома на Косову и Метохији – насиља Албанаца над Србима. Убијали су их на кућном прагу, на стотине Срба је повријеђено. Протјерано је 4.000 Срба, уништено више од 800 српских кућа и запаљено и уништено 35 цркава и манастира.
Свега неколико година након НАТО бомбардовања и погрома 1999. године, услиједио је нови погром Срба на КиМ. Повод за дводневно насиље Албанаца било је утапање тројице албанских дјечака у Ибру, за шта су албански медији, преносећи запаљиве изјаве тамошњих политичара, окривили Србе.
Према албанској верзији догађаја, дјечаци су се 16. марта утопили у ријеци, бјежећи од људи из српског села Зупче који су на њих пустили псе. То је тврдио челник локалне подружнице косовског Одбора за заштиту људских права и слобода Халит Барани, истичући да је ријеч о "нападу српских бандита".
Бијес Албанаца није било у стању да заузда ни 19.000 припадника Кфора.
Од раног јутра 17. марта кренули су напади на Србе широм Косова и Метохије: у Косовској Митровици, Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици... Осим бројних српских домова, рушене су и паљене српске цркве и манастири.
Истог дана у вечерњим сатима из Унмика су демантовали оптужбе да су албански дјечаци страдали бјежећи од Срба. Како је речено, насиље на Косову било је унапријед планирано, а командант Јужног крила НАТО-а окарактерисао га је као етничко чишћење.
Повријеђене су 954 особе, међу којима 61 из редова Кфора и 65 Унмикових полицајаца. Око 150 Срба озбиљно је повријеђено у својој кући. Запаљено још 90 ашкалијских кућа, као и двије албанске.
Протјерано је више од 4.000 Срба. Већина се, као и они протјерани 1999. године, никада није вратила у своје домове. Етнички је очишћено шест градова и девет села.
Више од 800 објеката, укључујући 35 цркава и манастира, тешко је оштећено или потпуно уништено.
Према проценама Унмика, у нередима је, на 33 локације, учествовало око 60.000 Албанаца. Запаљена су 72 возила међународних снага.
Шездесетак сати "високог напона" на Косову окончано је пошто је НАТО упутио појачања предвођена командантом јужног крила те Алијансе, адмиралом Грегоријем Џонсоном.
Према извјештајима полиције Унмика, у међусобним обрачунима међународних полицајаца и њихових косовских колега, неколико полицајаца је рањено, али мотиви тих сукоба, уколико није била ријеч о производу општег хаоса, нису најјасније расвијетљени.
Истовремено, покренута је серија политичких догађаја, попут извјештаја специјалног изасланика шефа Уједињених нација Каја Ејдеа и опсервација западних званичника да је неријешен статус био један од кључних покретача немира, што је четири године касније коришћено као једно од објашњења за једнострано проглашење независности Косова.
Погром су тада осудили Савјет безбедности и Европска унија. Двадесет година касније нема ни гласа о евентуалним новим детаљима истраге, а организатори нису откривени.
Како се мартовско насиље над Србима никада не би заборавило, у Грачаници се одржава централна церемонија обиљежавања погрома, под називом "Погром - Награђени злочин". У манастиру Грачаница одржава се парастос, послије којег је планирано откривање споменика убијенима у погрому, а затим свечана академија.
У Београду ће предсједник Србије Александар Вучић угостити ученике основних школа са Косова и Метохије.
Гледаоци РТС-а имају прилику да од 21.00 сат премијерно погледају документарни филм "Досије Косово - Погром", који, према ријечима аутора Слађане Зарић, приказује праву истину о томе шта се тог марта 2004. године догодило у јужној српској покрајини.
Шта Ви мислите о овоме?