euro-min.jpg

Најава санкција банкама у Српској које буду сарађивале са физичким лицима и фирмама на америчкој црној листи забринула је банкаре који не знају како да поступају у овом тренутку због чега су одлучили да од Министарства финансија САД траже појашњење, сазнаје ЦАПИТАЛ.

Подсјећамо, вршилац дужности помоћника министра финансија САД Ана Морис рекла је прошле седмице да би се, осим особа у БиХ, под санкцијама могле наћи и банке које су отвориле рачуне политичарима или фирмама које су на црној листи САД.

„Банке и друге финансијске институције које обављају трансакције за особе или привредне субјекте под санкцијама Сједињених Америчких Држава излажу се великом ризику да се и саме нађу у истој ситуацији“, рекла је тада за ЦАПИТАЛ Морис и најавила да се у БиХ може очекивати још оваквих мјера за оне који “подривају мир, стабилности и територијални интегритет БиХ”.

Њена изјава изазвала је праву буру у јавности, а посебно је забринула директоре банака који су се нашли у незавидној позицији.

С једне стране, имају значајне трансакције са државом, а поред тога не могу тек тако угасити рачун било којем физичком лицу, док би с друге стране, евентуалне санкције би за било коју банку могле да значе потпуни слом.

Банке су под будним оком и због инвестирања у обвезнице и трезорске записе РС.

Међутим, нису у проблему само банке у РС, како се то у први мах чинило. Како сазнајемо, у проблему су и банке са сједиштем у ФБиХ јер велики број особа и фирми са црне листе послује са тим банкама.

Због тога су банкари у БиХ крајем прошле седмице одржали састанак на којем су договорили да преко Амбасаде БиХ траже појашњење од Американаца.

„На састанку смо договорили да Удружење банака БиХ преко Амбасаде БиХ у САД-у тражи објашњење од Министарства финансија САД како да поступамо са рачунима особа на црној листи“, рекао је за ЦАПИТАЛ добро упућени извор.

Подсјећамо, на црној листи САД-а налази се комплетан врх Републике Српске.

Поред Предсједника РС Милорада Додика који је под санкцијама САД од јануара 2017. године, на црној листи су и премијер Српске Радован Вишковић, предсједник Народне скупштине РС Ненад Стевандић, српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић, те потпредсједник Владе и министар правде РС Милош Букејловић.

Под санкцијама је и српски члан Колегијума Дома народа БиХ Никола Шпирић, као и некадашњи Додиков савјетник и бивши предсједник ВСТС-а Милан Тегелтија, као и министар здравља Ален Шеранић.

Најновије санкције стигле су јуче, а на листи се нашла Сребренка Голић, предсједавајућа Вијећа народа РС, Бранислав Окука, савјетника предсједника РС и Јелена Пајић Баштинац, генерална секретарка предсједника РС.

Најаве САД-а да ће санкције увести и банкама, Додик је оцијенио као демонстрацију силе истакавши да ће они ићи до краја, а да ће он примати плату преко поште.

“Шта има везе, ја ћу примати плату предсједника преко поште, неће ваљда затворити пошту, а могу и на благајни узети своју плату, али неће нам промијенити став. Шта ће други, па нек се и они риктају на тај начин и они имају пошту, свака фирма има своју благајну”, рекао је ове седмице Додик.

На упозорења САД да би се на америчкој црној листи могле наћи банке из БиХ које обављају трансакције за особе или привредне субјекте под санкцијама прије два дана је реаговао премијер Вишковић који је рекао да се притисци на домаће банке настављају, али да ће Република Српска то преживјети.