Сачувани у различитим окамењеним седиментима и фосилима бића која су овдје живјела прије 105 до 110 милиона година.
Случајности стварају будућност
Био је лијеп зимски дан. Намјеравао сам прошетати до тврђава Петрина и Голо брдо, јужно и југоисточно изнад Требиња. Кренуо сам стазом уз брдо изнад Бранковића куле. На стази застанем да предахнем, случајно сједнем на већи камен и поред њега уочим мали камен са фрагментима фосила острига хондродонти (старост око 93 милиона година). Туда сам много пута прошао али га раније нисам примијетио.
Друге врсте фосила нисам нашао, али камен је промијенио ранију намјеру. Кренем уз брдо да боље погледам има ли фосила. Стијенски седименти су били другачији од доњих јер је било бијелог камења које не реагује на сону киселину (карбонатне стијене реагују) и лако се ломи, па процјеним да су дијатомитни седименти састављени од безбројних силикатних скелетних остатака (фрустула) микроскопских планктона дијатомеја.
Ови горњи седименти су старији бар 10 милиона година од доњих, а данас се просторно у одређеном појасу преклапају. Пењући се уз брдо и кроз шикару, примјетно је дијатомитно и глауконитно камење, као и остаци подземних просторија које су давно с временом еродирале и урушиле се па је смеђе пећинско камење понегдје сада на површини (брече, калцитни спелеотеми, смеђи кречњаци).
Заједно у животу, заједно у смрти
Још височије и источно, пронађени су фосили изумрлих малих пужева неринеида и актеонелида, ситне фораминифере орбитолине и слојеви алги дазикладацеа. Ове алге изгледају као тамније калцитне траке и необични облици који представљају колоније алги што су током живота око себе стварале омотач од калцијум карбоната.
Пужеви неринеиде (неринеје) и актеонелиди су у разним пресјецима. Раније сам 300 метара источније нашао фосиле ових пужића, па су и ови из хроностратиграфски истих седимената, таложених у древном суптропском мору прије 105 до 110 милиона година.
Ово налазиште раније нисам видио иако сам у прошлости прегледао околину али проћи поред локалитета на десет или пет метара је довољно да се малени фосили не примјете.
Стијене настале у мору
Погледом на овдашње претежно камените панораме, просјечној особи је теже разумјети да су стијене и камење требињског подручја давно биле дно древног мора и да су створене акумулацијом карбонатних минерала насталих хемијским, биохемијским и органским процесима у води.
Током милиона година, минерали су се таложили и под притиском горњих слојева с временом се окаменили. Каснијим орогеним процесима (набирањем) који су били посљедица судара континенталних плоча, море се повукло и ови некад подморски седименти су уздигнути у данашња брда и планине.
Шта Ви мислите о овоме?