Професор доктор Милош Дука, који је све до недавно био начелник Одјељења за оралну хирургију клинике за стоматологију ВМА Београд, овогодишњи је носилац Повеље општине Билећа, највећег појединачног признања ове општине које му је додијељено на свечаној академији Савиндана, крсне славе Билеће.
Повеља за колектив додијељена је ФК Херцеговцу, а први спортиста Билеће је малена Софија Илић, каратисткиња.
Професор Дука који је поријеклом Билећанин, што је, градећи каријеру од Загреба до Београда то увијек истицао, истакао је да му ово признање много значи из два разлога – зато што су му почаст указали његови Билећани и зато што признање носи име великог српског светитеља и просветитеља.
„Повеља ми је тиме дража зато што долази од мојих земљака, мојих Билећана и зато што је мени као вјернику велика част да имам повељу која носи име Светога Саве“, казао је проф. Дука.
Напомињући да се у својој каријери увијек настојао максимално посветити пацијенту, он не крије да је Херцеговце на београдској ВМА примао са посебним симпатијама, те да им је био доступан 24 сата дневно.
Он се истовремено захвалио и цијелом колективу ВМА који је, како каже, и у рату и у миру, заједно са њим помагао пацијентима из Херцеговине и додаје како је ово, у ствари, друго по реду признање којим се Херцеговина одужила породици Дука за њихову хуманост.
„Прво признање је, у ствари, добио мој покојни брат, ратни хирург, доктор наука Слободан Дука коме је Невесиње постхумно даровало Плакету Светог Димитрија за лијечење болесних и рањених током цијелог рата, када је, не само на невесињском, него на свим ратиштима протеклог рата, све до Косова, радио као ратни хирург“, казао је доктор Дука.
Будући да је прије неколико мјесеци отишао у пензију, сав новац који је тада добио као отпремнину и изостатак, уложио је у извођење грађевинских радова на реновирању његова некадашње основне школе у селу Засада, а прије тога је до свога села финансирао асфалтирање пута.
„Асфалт сам водио још док је у селу била жива моја мама Роса, а у реновирање школе улажем да своје дјетињство отргнем зубу времена, сјећајући се и мога честитог учитеља Пека Вујовића који је још међу нама“, додао је професор Дука.
Поред Медаље човјекољубља коју је својевремено добио од Војномедицинске академије Београд гдје је радио преко двије деценије и одакле је отишао у пензију, професор Дука каже да му је Светосавска повеља, међу бројним другим признањима, најдража...
Шта Ви мислите о овоме?