Пензионерка Анка Вицо испуњава доколицу плетењем и хеклањем, али је у Дучићевој улици у Требињу најпрепознатљивија по продаји ручно рађених ћилима, различитих боја и димензија, који привлаче и домицилно становништво, а нарочито туристе.
"Многи мисле да ја стално износим и враћам ћилиме да би их замијенила другим и привукла са што више шаренила купце, али то заиста није тако, јер се једни брзо продају и замијене се за друге", каже госпођа Анка.
Иако зна да тка и плете, каже да је ткање доста заморан посао и да је од њега одустала, али плетењем се још бави и то јој је, у ствари, највећа занимација.
Будући да ју је ручни рад занимао од малих ногу, па се плетењем почела бавити још у десетој години, а ткањем нешто касније, додаје да и данас више воли ткање, али је то напорнији посао, за млађе жене, те се њиме престала бавити, а тканице које продаје нису њене, већ их она продаје за друге.
"Ово су, нажалост, све ткања која су радиле сада већ старије жене које су својим потомцима остављале у насљеђе ћилиме, простирке, прекриваче, серџаде, а они их продају, јер су свугдје у употребу дошле индустријске ствари, лакше за одржавање, па им ја то продајем", каже Анка.
Жао јој је, додаје, што млађи женски свијет није заинтересован за овај рад и што га странци цијене много више него ми сами.
"Туристи се одушеве бојама и складом шара на нашим ћилимима и са радошћу их купују, а они из Србије их пореде са пиротским ћилимима, разбирају квалитете ткања, врсту вуне и слично, тако да многи знају да цијене и квалитет и труд који је уложен да би настао један велики ћилим или простирка", додаје она.
Напомиње и то да су млађе жене све мање заинтересоване и уопште за ручни рад, од кога она ипак не одустаје, већ неуморно плете блузе, чарапе, понча, пуловере, па чак и јакне по наруџби.
"Сада још увијек, у овом прелазном периоду са топлог у хладно вријеме, плетем и продајем највише блузе, али већ има и вунених чарапа, па онда полако на ред долазе пуловери, понча, те јакне и то све радим и по наруџби, а прави љубитељи ручног рада не жале да плате, тако да од свега имам и неку корист - ем употпуним слободно пензионерско вријеме ручним радом, ем продам своје рукотворине, што уз пензију добро дође", додаје на крају Анка.
Ова вриједна жена ће у Дучићевој улици у центру Требиња продавати рукотворине док је лијепог времена, а касније се повлачи на пијацу код насеља Тини, у коме станује.
Шта Ви мислите о овоме?