Југословенски краљ Александар Први Карађорђевић убијен је на данашњи дан прије 89 година у Марсељу, приликом званичне посјете Француској.
Краљ Александар Први убијен је у Марсељу 9. октобра 1934. године, заједно са француским министром иностраних послова Лујом Бартуом, током посјете Француској, у коју је отпутовао да би учврстио одбрамбени савез против нацистичке Њемачке.
На пут у Француску југословенски владар је кренуо са жељезничке станице Топчидер возом до Косовске Митровице, а затим аутомобилом преко Цетиња, где је посјетио кућу у којој је рођен. Из луке Зеленика разарачем Југословенске краљевске морнарице "Дубровник" испловио је за Француску.
Француска му је приредила величанствен дочек, о чему свједоче и филмски записи на којима је забиљежена читава посјета, од уласка у марсељску луку југословенског брода, до атентата који се одиграо двадесетак минута касније.
У уторак, 9. октобра 1934. године, тачно у 16.00 часова, краљ је напустио палубу југословенског разарача и наставио моторним чамцем до Белгијског кеја. Званичан дочек по протоколу био је предвиђен у Паризу, гдје је требало да га дочека предсједник Републике, док су га у Марсељу дочекали министар иностраних послова Луј Барту и генерал Жозеф Жорж, члан Високог ратног савјета.
Свечана поворка је нешто иза 16.00 часова кренула из луке и упутила се према центру, а бурно ју је поздравио велики број грађана Марсеља.
Атентат у Марсељу
Када су краљева кола стигла на трг испред палате Берзе, око 16 часова и 20 минута, један човјек је искочио из гомиле, носећи у десној руци букет цвијећа и на француском викнуо: "Живио краљ!"
Изненада је скочио с десне стране на папучицу аутомобила, одбацио букет цвијећа и из револвера испалио више хитаца у правцу краља.
Француски пуковник Пиоле, који је био најближи догађају, с коња је сабљом убицу оборио на земљу. Атентатор је и у паду, са земље, наставио да пуца на све око себе. Затим су два полицајца испалила неколико хитаца у атентатора, који је већ био оборен.
Краљ је лежао непомичан на задњем сједишту аутомобила, министар Барту је био погођен у десну надлактицу, а генерал Жорж погођен је са више зрна у грудни кош, надлактицу и стомак.
Због гужве на улици, аутомобил са рањеним краљем милио је до полицијске станице, гдје је краљу пружена прва помоћ. Међутим, љекари ништа нису могли да учине, јер су ране биле смртоносне. Неколико минута послије 17.00 часова краљ Александар Први Карађорђевић издахнуо је не долазећи свијести.
Министар Барту је превезен у операциону салу болнице "Божији дом", гдје је издахнуо. Тешко рањени генерал Жорж успјешно је оперисан.
Атентатор, Владимир Георгијев Керин, звани Владо Черноземски, погођен с више метака у тијело, исечен ударцима сабље и линчован од гњевне масе. Пребачен је у канцеларију марсељске службе безбједности, гдје је и умро.
Испраћај од Сплита до Опленца
Ковчег са тијелом убијеног југословенског краља је истим бродом којим је отпутовао Француску, најприје стигао у Сплит, а потом је транспортован специјалним возом, преко Загреба, у Београд.
Краљ Александар је сахрањен 18. октобра на Опленцу у задужбини свог оца Петра Првог Карађорђевића.
Стотине хиљада људи цијелим путем одавало је почаст убијеном владару, а у станицама гдје је воз стајао, интонирана је тродијелна југословенска химна (Боже правде – Лијепа наша – Напреј заставе славе).
Права верзија трагичне судбине краља Александра, који је био стуб јединствене државе Јужних Словена и новог европског поретка на југоистоку Европе, остала је неразјашњена.
Многи историчари и познаваоци тог времена тврде да су иза атентата стајале тајне службе земаља које су тежиле ревизији Версајског поретка (Италија, Њемачка, Мађарска), док су извршиоци били чланови усташке организације, коју је предводио Анте Павелић и чланови пробугарске струје ВМРО.
Шта Ви мислите о овоме?