Шетња до Страча је угодна за љубитеље природе, пјешаке, бициклисте и занимљива за оне склоне теренској науци, историчаре, ботаничаре, геологе, палеонтологе.
Од центра Требиња до Старча је шест километара хода, макадамски пут је лаган, природа незагађена и ментално опуштајућа - нарочито у прољеће кад је вријеме лијепо и када је све оживјело, пролистало, процвјетало.
Пише: Миро Илић
Аустроугарска је градила тврђаву од 1910. до 1916. године, али је није завршила због пораза у Првом свјетском рату.
Тврђава Страч није у потпуности грађена од клесаног камена као остале аустроугарске тврђаве по врховима брда изнад Требиња. То је велики, у брдо укопан бетонски бункер који је у бетону као композит користио дробљени камен са тог локалитета. На врху су четири куполе изливене од гвожђа. Постоје архивски подаци који показују да је изградња тврђаве коштала данашњих 60 милиона евра.
Иако се на интернету наводи да је тврђава Страч на 750 м.н.в., према топографској карти она је на 705 метара. Тврђава се налази југоисточно од Требиња и с ње се пружа поглед на Требиње, Требињску шуму, Петрово поље и Зупце.
Страч на камену од древног мора
Према Основној геолошкој карти, брдо Страч и околина, морски су седименти таложени почетком касне епохе периода креде, прије око 93 милиона година. То су кречњаци, на површини сиви, а кад се разбију унутрашњост je боје бијеле кафе, понегдје са смеђим инклузијама што је посљедица глиновите примјесе у кречњаку.
Раније сам те стијене површно погледао и мислио да у њима нема фосила видљивих оком. Али, недавно, уз стазу при врху тврђаве, пронађен је већи (5 кг) и мали камен са фосилима шкољки изумрлих рудиста. Велики камен (дијелом одломљен) је заобљен као шљунак дуго котрљан водом, али на тврђави нема шљунка јер није коришћен као композит у бетону, него дробљени камен са брда. Чудно да га ранијих година нисам примијетио иако сам туда пролазио. Такође је ту пронађен примјерак седиментарне брече.
Осим новопронађених фосила на Страчу, уз макадамски пут од Страча до раскршћа за тврђаве Голо Брдо–Страч (дионица дуга 2,5 км према Требињу), налазе се три мала фосилна локалитета, два су раније пронађена. Један је на пола пута од Страча до раскршћа, други је ближе раскршћу и оба су са фосилима рудиста сличним онима на Страчу.
Уз стазу испод раскршћа је локалитет са фосилима изумрлих острига хондродонти (тракасти пресјеци) које су овдје живјеле прије 93 милиона година. Тада је овај дио Европе покривало суптропско море, а данас су камене горе у чијим стијенама су ријетко гдје остале фосилизоване шкољке.
Топло, древно море њихов је дом и сав живот било,
Нестало давно ал' сјећање на њих у камен је скрило.
Рука их држи, окреће, у окамењене шкољке гледам,
Судбином послан да их бар на трен забораву не дам.
Шта Ви мислите о овоме?