Света удовица Анастасија Јовановић била је кћи из племена Васојевића и мајка светог Василија. До данас није уписана у диптих светих, али је одувијек поштована због изванредних јављања и благодати које је примила богоугодно живјећи.
Вриједност њеног живота досегла је врхунац савршеним подвигом васпитања и духовног усавршавања сина. Није ова блажена Анастасија света само Господњим даровима које је примила, већ је она света и хришћанским врлинама које је вршила и усавршавала у свом животу, подстакнута Божијом благодаћу.
Дакле, она је света и заслугом њеног одговора Божијој благодати. Анастасија Поповопољска била је вјерна кћи и послушна богомолитељка, те и ученица Свесвете Богородице – „Руже без трња“, како је описује свети Амвросије Милански.
Пише: Протосинђел Иларион Ђурица
Побожност према Свесветој показивала је сабраним мољењем Молитве Исусу, своје најдраже молитве. По предању, преподобна Анастасија Српска била јој је узор и она је настојала да подражава мајку светог Саве, па је и њена дух–душа живјела трајно у Божијој присутности.
Та света мајка великог светитеља Василија осјећала је да ју је цијелог живота пратио Божији поглед, а то је био јак подстицај да свој подвиг врши на необичан начин. У духу свете вјере и своје личности, она је сазрцавала у Богу. Од јутра до вечери је радила за спасење свог сина и за своје спасење. Многи тежачки послови у њеној Херцеговини нису јој нимало сметали у њеној молитвеној сабраности и сједињењу са Богом.
Најчешће су њене добре намјере оживљавале њен подвиг, а он се састојао у томе да омили небеском Оцу, па је Њему и исповиједала радост, муке и напоре. Бога је сазирала у свим својим саплеменицима, болеснима и старима, којима је исказивала дјела љубави.
Провела је више од педесет година усред старачких невоља и немоћи удовољавајући стрпљиво свима потребитима колико је год могла. Богатом, живом и домишљатом љубављу, ова Херцеговка је настојала да умањи трпљења и немоћи својих ближњих, како би унијела утјеху у поједине дух–душе које су јој се обраћале за помоћ. Та „чо’ек жена“ је радила цијелог свог живота у несебичној љубави и сваког боговјетног дана се борила са тешкоћама, али је у свему остала истрајна и вјерна.
Дух–душа која је жељела да одговори савршенству, идеалу који је зацртала преподобна Анастасија Српска – морала је бити украшена хришћанским врлинама, у којима је подражавала Господа нашег Исуса Христа. То је у свом богоугодном животу савршено остварила управо света Анастасија Поповопољска. Сав се њен подвиг оснива на чистоти, једноставности и смирењу. Својом недужношћу и смирењем била је спремна и отворена да од Бога прими велике благодатне дарове. Ова дивна светитељка никада себе није сматрала посебно изабраном и није могла себе да увјери да је она, више него друге благовјерне жене, заслужила част мајке тако великог светитеља.
Света Анастасија из Поповог поља осјећала је највећу збуњеност знајући да је Свесвета Богородица управо њу изабрала да је почаствује својим јављањем. О томе свједоче генерације из њеног братства Ђурица. И као што је Господ погледао „на незнатност служитељке своје“ Марије, тако је Приснодјева Марија погледала на незнатност Анастасије Поповопољске.
Она је све до смрти потпуно ћутала о овом чуду којим ју је Небо одликовало, а које је исповиједила свом сину. Њен живот је тако био молитвено тиховање, смирење у скровитости. У њеном смирењу налази се тајна њене светости. Није било лако постићи смирење једној типичној Васојевки.
Остваривши истинско смирење, светитељка је била блага и пријатна са свима. Када су јој се противили, остајала је смирена; ако су је клеветали, трпјела је и ћутала радујући се што је запостављена и заборављена. Несумњиво да је то био њен пут до сједињења са Богом и њен успон на врхунац светости која расте. Свету Анастасију Поповопољску, некада незнатну и сиромашну удовицу, која тихо у дух–души скрива велике духовне тајне, света Црква прогласиће светом у овом вијеку. Чудотворно јављање Свесвете Богородице је побједнички барјак и дивно знамење Богородичине љубави и изабрања управо мајке светог оца нашег Василија Острошког Оногоштког.
протосинђел Иларион Ђурица
_____________
Блажо Љ. Даниловић: „Светој Ани мајци Светог Василија Острошког“
Христољубива мајко
Херцеговко која си у својој
Материнској утроби
Носила најдивније чедо
Које ће прослављајући Господа
Кроз себе и тебе прославити
И Христу Богу угодивши
Постати најсјајнији бисер
Цркве Србске и Васељенске
Ти Света мајко Ана
Која си нам подарила
Дивни плод утробе своје
Светитеља Острошкога
И украс Херцеговине
Василија Чудотворца
Почуј дивну пјесму
И нас који те на земљи молимо
И не откажи нам помоћ своју
И сина твога пред Богом Прослављенога
Дијете Мркоњићко и Поповопољско
У чудесима јављенога Василија
Пресјајни бисер Острога
Чувара вјере и Цркве Христове
Украситеља
Помоли се за нас Света мајко
Са сином својим
Да нас избави од сваке муке
И да радосни славимо Господа
Који се прославио у Светима својим.
Света Анастасија
Што ко сунце са небеса
Херцег земљи засија
То је мајка Светитељка
Света Анастасија
Родила је Светитеља
Чудотворца Острошког
Па је и њу као њега
Прославио Христос Бог
Сад ће Срби Православци
И њу вазда да славе
Ко и Свету Анастасију
Мајку Светог Саве
Засијали Мркоњићи
Свјетлост се пројавила
И на мајки Херцеговки
Што је Свеца родила
Сад с љубављу сви кличемо
Да помогне с неба Бог
Заступничким молитвама
Мајке Свеца Тврдошког
И цијела Херцег земља
Са светлошћу засија
Нек се слави мајка дивна
Света Анастасија.
Блажо Љ. Даниловић
9. мај 2023. године Никшић
(Аутор је теолог Српске православне цркве, чтец древног храма Светих првоврховних апостола Петра и Павла у Никшићу, српски народни епски пјесник
Шта Ви мислите о овоме?