Чувена слика Паје Јовановића, често називана и националном иконом – „Сеоба Срба“, која краси велику саборну дворану Српске патријаршије, подсjећа на егзодус који се одиграо под пећким патријархом Арсенијием Трећим Чарнојевићем, почетком 1690. године.
Испреплетало се много тога у дjелу Паје Јовановића које је патријарх Георгије Бранковић наручио за Миленијумску изложбу у Будимпешти, 1896. Послије студиозног проучавања, Паја је осликао монументалну композицију на 22 квадратна метра – Сеоба Срба под патријархом Арсенијем Трећим Чарнојевићем. Али патријарх није био задовољан.
Мудро схватајући да је слика медиј он жели да пошаље поруку да су Срби у Војводини народ који није стигао у бјежанији, у збјегу, већ народ који је дуже од једног вијека био главна брана продирању Османлија на запад и има права на аутономију и вјерске слободе.
„Та слика треба да говори сљедеће ствари – да је српски народ дошао организовано, као ратнички народ, на позив тадашњег аустроугарског цара, што опет свједочи и други додати детаљ, у лику тадашњег важног црквеног великодостојника Исаије Ђаковића, гдје видимо да он у својој руци држи Привилегију, која свједочи о чињеници да је српски народ дошао на позив аустроугарског цара и да је дошао са одређеним правима“, објашњава др Владимир Радовановић, управник Музеја Српске православне цркве.
Паја је измијенио још неколико детаља. Умјесто жене са дјететом, на коњу је ратник, нема стада оваца, нема запреге које превозе нејач и додати су ратници. Због измена, слика није стигла за Миленијумску изложбу, али је остала пуних 45 година да краси читав јужни зид свечане трпезарије патријаршијског двора у Сремским Карловцима.
„Све до окупације у Другом свјетском рату, она је красила ову просторију. Тада је однијета од стране усташа. У овом случају то је био културоцид. Хиљаду и 102 предмета су само из Карловаца однијета, и под редним бројем 1.102 ова слика, која је хвала богу, пронађена и за ту причу је био задужен чувени Радослав Грујић, и ова чувена слика данас краси велику саборну дворану Српске паријаршије“, наглашава Дарко Париповић, кустос Ризнице СПЦ у Сремским Карловцима.
Паја је насликао још три Сеобе вођен сопственом идејом, и много мањих димензија. Једна слика је кренула пут Новог Сада, и Матице српске, али је, подигавши кредит, панчевачка општина откупљује и до данас чува у свом Музеју. Трећа и четврта, рађене су по приватним поруџбинама, а позната је судбина једне од њих, оне у Њујорку.
Шта Ви мислите о овоме?