3423760_vladimir-krnac-najslabija-karika-high-res_ff.jpg

„Има нешто што се зове витештво” - изговорио је недавно глумац Никола Којо док је водио квиз на једној телевизији. Није крио своје разочарање што су два слабија играча, гласањем избацила најбољег такмичара који је до тог тренутка знао одговоре буквално на сва питања. Снимак се од тада дијели по друштвеним мрежама, а тај трећи такмичар је кући отишао као морални побједник.

Владимир Крнач, грађевинац и квизоман, не би изазвао актуелну помпу – да је побиједио у квизу.

„Било би можда помпе да сам завршио квиз са свим тачним одговорима, рецимо, то би било први пут, вјероватно први пут у историји српског квизинга, али и овако, популарност и сва та пажња прија, а почиње и да смета“, рекао је у Београдској хроници Крнач.

Додаје да је међу правим квизашима фер плеј – на првом мјесту.

Крнач је завршио средњу машинску школу, има диплому бравара и уписан Факултет техничких наука гдје је провео двије недјеље. Објашњава да факултет није завршио пошто је тада војску слушио по систему „12 плус три“, те, како каже, када се вратио из војске, „било му је до свега само не до факултета“.

Додаје да му због таквог развоја ситуације – није жао.

То што није завршио факултет није га спријечило да учи цијели живот. Каже да га је водила жеља за новим сазнањима, посебно двадесетак година уназад. Између осталих, учествовао је и у ТВ Слагалици. Као област која га највише интересује, наводи – спорт.

Крнач признаје да је у почетку мотив за учешће у квизовима био финансијске природе, али да је касније превладала жеља за доказивањем, такмичењем, новим знањима и ширење круга пријатеља, које има, како каже, од Суботице до Врања.

„Радим као грађевински радник. Од квизова се не може живјети. То може бити лијепа допунска зарада, али да се живи од тога – не може. Радим као грађевински радник, немам сталног запослења, задовољан сам“, каже гост Београдске хронике, који је отац четири ћерке.

Уопштено, младима препоручује да „заврше школе“ и да „не морају слиједити његов примјер“.

Крнач је више од сто пута дао крв, тачније – 106 пута. Почео је са 19 година али у посљедње време, због срчане болести не може више да буде добровољни давалац крви.

„Остала ми је жеља да 150 пута дам крв, али изгледа да ништа неће бити од тога“, рекао је, и захвалио свим људима који му пружају подршку на друштвеним мрежама.